Radionica 1 – Pulska grupa / Za Muzil
Petak, 18. novembar, 11:00 – 15:00
Prezentacija i razmena znanja i veština potrebnih za organizovanje inicijativa koje se bore za veću ulogu građana u razvoju gradova. Šta je potrebno da bi one bile održive, efikasnije i masovnije? I kako doći do zajedničkih predloga za zajedničkiji grad? Radionicu je vodio Emil Jurcan iz Pulske grupe i inicijative Za Muzil.
Izveštaj sa radionice:
Radionici je prisustvovalo tridesetak učesnika. Pulska grupa, koju čini 6 arhitekata, nastala je 2006. godine i jedna od okosnica njihovog delovanje je borba protiv privatizacije bivših vojnih prostora na teritoriji Pule. Te bivše vojne zone su uglavnom napuštene i preti im realna opasnost da padnu u ruke privatnih vlasnika, čime bi građani ostali uskraćeni za korišćenje velikog dela javnog pulskog zemljišta koje bi, da nema privatizacije, mogli upotrebiti u različite svrhe. Jedan od takvih prostora, koji se naročito ističe veličinom prostranstva, jeste i poluostrvo Muzil. Inicijativa za Muzil nastala je u cilju osmišljavanja i sprovođenja strategije i akcija kojima bi ovaj važan deo Pule ostao u rukama svih građana.
Govoreći o aktivnostima Pulske grupe, Emil Jurcan je istakao i projekat „Crveni plan Pule” iz 2008. godine. Crveni plan je rezultat istraživanja neformalnog urbanizma Pule, urađen je na osnovu informacija objavljenih u lokalnim medijima u rasponu od godinu dana, a Pulska grupa ga smatra istinskim urbanističkim planom grada. Reč je o planu za grad koji se nalazi u alarmantnom (crvenom) stanju. Prvi korak u njegovoj izradi bilo je uočavanje crvenih, tj. kriznih polja – žarišta, na osnovu čega je nastala takozvana „mapa krize grada Pule”. Na mapi su locirani razni događaji iz 2007. godine poput pobuna, žalbi, okupacija, demonstracija, bespravne gradnje, komunalnih i radnih akcija, a prikazani su i potencijalni budući konflikti – lokacije napuštenih objekata i neasfaltiranih puteva. Samoinicijativne akcije, poput čišćenja zelenih površina, pošumljavanja, uređivanja pešačkih staza, oslikavanja fasada i pisanja grafita, svakako utiču na promenu životnih uslova u gradu, ali odnosi u gradu ostaju netaknuti. Svi primeri prikazani na mapi u funkciji su iznalaženja jasnijih oblika intervenisanja u gradu i definisanja strategije koja ne bi menjala samo uslove, nego i odnose života u gradu. Emil je istakao i da su građani koji su sami rešavali svoje komunalne probleme odbijali plaćanje komunalnih usluga i da se u praksi mnogo više problema reši uzajamnim dogovorom komšija i sugrađana nego u slučaju njihovog rešavanja kroz institucije.
Kao član Inicijative za Muzil, Emil je dobar deo radionice posvetio i tom pitanju. Poluostrvo Muzil, korišćeno od strane vojske, napušteno je nakon 200 godina. Članovi Inicijative smatraju da nijedan pojedinac ne sme doći u priliku da planira budućnost svih ostalih stanovnika, pogotovo ako je reč o toliko velikom području. Cilj je sprečiti razdvajanje Muzila od Pule i njenih stanovnika, tj. sprečiti planiranje budućnosti Muzila bez učešća samih građana u tom procesu. Kako državna i gradska uprava (tj. sve političke stranke) već dugo pripremaju privatizaciju Muzila, Inicijativa za Muzil je krenula u akciju osvajanja, tj. odbrane tog prostora. Jurcan ističe da strategija prisvajanja prostora ima dve funkcije – odbrambenu, koja podrazumeva samu odbranu tog prostora, i ofanzivnu, koja podrazumeva njegovo aktivno korišćenje u svrhu opšteg dobra. Nulta tačka, tj. prvobitni korak u tom procesu je menjanje percepcije tog prostora u svesti građana – ljudi treba da shvate da postoje i alternative onim projektima koje nameću političke strukture; oni treba da opažaju grad kao samoorganizovani organizam.
Emil Jurcan je naveo šest etapa koje treba sprovesti u borbi za određeni prostor, a to su proglas (manifest), protest, privremeno korišćenje, arhitektura, okupacija i urbanizam. Osvajanje Muzila je pratilo ove etape. Prvo je izdat proglas u novinama koje su oni pokrenuli pod nazivom Otvoreni Muzil, zatim je održan protest sa zahtevom da Muzil mora da ostane javno zemljište. Nakon toga počeli su privremeno da koriste, jer što se ljudi više identifikuju sa određenim prostorom, više će biti spremni da se bore za njega, pa se time povećavaju šanse za uspeh celog projekta. Muzil je paradigma zajednice ljudi koja zauzima određen nekorišćen javni prostor u svrhu razvijanja kulture, čime se gradi grad postkapitalističkih kultura umesto još uvek dominantnog kapitalističkog grada. Kao sličan primer navedena je i situacija u vojnom kompleksu na ostrvu Katarina, čiji su jedan deo počeli da koriste ribari (jer im je potrebna obala), na drugom delu su dovođene koze na ispašu, a treći deo su „okupirala” deca kojoj je potreban prostor za igru.
Inicijativa se svojim delovanjem momentalno zamerila gradonačelniku Pule i političkim strukturama, zato što Muzil predstavlja područje suprotstavljenih interesa. Danas je vidljiva, aktivna podrška Inicijativi za Muzil manja nego pre 3 godine, jer lokalna vlast konstantno vrši represiju prema građanima koji podržavaju ovaj projekat (pretnje gubitkom posla).
U diskusiji koja je usledila nakon Emilovog izlaganja ostali učesnici radionice razmenili su svoja iskustva. Najviše je bilo reči o mogućnostima zaštite rubnih područja Zvezdarske šume, koja malo po malo bivaju uništena od strane privatnih investitora, ali uprkos tome, još uvek nisu formulisane strategije osvajanja tog prostora. Pričalo se i o uspešnoj strategiji ozelenjavanja Zrenjanina. Učesnici su se složili da je druga inicijativa imala znatno više uspeha od prve, jer u planskom ozelenjavanju javnih površina uz učešće građana Zrenjanina ne postoji nikakav konfliktni interes, što svakako nije slučaj sa Zvezdarskom šumom. Ukratko, gradske institucije Zrenjanina prihvatile su projekat (Dobro drvo) zato što je to bio minimum onoga što su mogle da urade. Prisutni učesnici iz Makedonije upozorili su da problem koji postoji u Skoplju nije samo ideološki i estetski, već i politički, jer su Albanci u Skoplju gotovo jednoglasno protiv postojećih urbanističkih rešenja, čija je svrha nametanje nacionalnog (makedonskog) identiteta svim građanima.
