Susreti gradskih entuzijasta i majstora (2. deo)
Predstavljanje pojedinaca i grupa koje na sopstvenu inicijativu, sitnim koracima i velikom energijom unapređuju naš zajednički prostor.
Učestvovali:
Grupa Kobra (Milan Stojiljković), Donja Toponica –
bivši karate klub, danas ekološko udruženje mladih, na mestu divljih deponija izgradili dečji park i izletište, renovirali Dom kulture
Zaštitimo zvezdarsku šumu (Vladimir Martinović), Beograd –
inicijativa za očuvanje i unapređenje zvezdarske šume ugrožene planiranim izgradnjama
Photo Expo (Ivana Branković), Zrenjanin –
Dobro drvo – model za plansko učešće građana u ozelenjavanju
Filip Vukša, Beograd –
student, podnosilac preko 650 prijava, žalbi i predloga za unapređenje grada
Mesna zajednica Rgotina (Jasmina Urošević, Nenad Jeremić, Slobodan Perčić, Zoran Cokić) –
akcija kolektivnog kopanja kanala za potrebe vodosnabdevanja
Skupština zgrade u Ljubinke Bobić 11 (Moma Jovanović), Beograd –
nagrađivani za najuređenije dvorište na Novom Beogradu
Centar za regionalna istraživanja (Anna M. Plestović), Subotica –
istraživanje i edukacija u oblasti prostornog planiranja i uređenja prostora
Mikro art (Ivan Branisavljević i Radomir Lazović), Beograd –
inicijatori Ulične galerije u pasažu kod Bezistana, od ilegalne akcije u zapuštenom prolazu do institucionalno ustupljenog prostora
Treći Beograd (Milorad Mladenović) –
umetnička zadruga koja je samostalno izgradila galeriju, klub i prostor za umetnički rezidens na levoj obali Dunava
Moderirali: Ana Džokić, STEALTH.unlimited i Marko Aksentijević
** PREUZMITE AUDIO SNIMAK SUSRETA **
——————–
Izveštaj sa susreta:
Za kraj skupa „Ko gradi grad” predviđen je nastavak jučerašnjih Susreta gradskih entuzijasta i majstora, a svoj rad i akcije predstavilo je još 9 inicijativa građana.
Prvu među njima, grupu Kobre iz Donje Toponice, predstavio je Milan Stojiljković. Kobre su u početku bile karate klub, da bi kasnije postale neformalno ekološko udruženje mladih. Njihova prva značajnija aktivnost bila je smena rukovodstva lokalne Mesne zajednice. Naime, Kobre su putem Interneta saznale za projekat „Milion stabala” i ponudili su lokalnim vlastima njegovu realizaciju. Kako su bili odbijeni, krenuli su u kampanju od vrata do vrata i pozvali građane na protest, nakon čega je smenjeno rukovodstvo Mesne zajednice. Članovi grupe Kobre prošli su 3 kursa za obuku aktivista nevladinog sektora, a ubrzo su počeli sa konkretnim volonterskim akcijama. Očistili su dve deponije, sa kojih su uklonili 30 kubika otpada, a zatim su organizovali aukciju predmeta sa deponije, kako bi uticali na svest građana o nužnosti čuvanja životne sredine. Na lokacijama bivših deponija napravili su dečji park i centar za rekreaciju, čije održavanje meštani sami finansiraju. Renovirali su i Dom kulture, u kojem organizuju izložbe zanatskih radova i razne kulturne programe, a u planu je i uređivanje centra Donje Toponice. Neizmerni entuzijazam grupe Kobre rezultirao je brojnim nagradama, među kojima je i nagrada Ministarstva omladine i sporta za najbolju volontersku akciju na Fejsbuk stranici.
Sledeća se predstavila inicijativa Zaštitimo Zvezdarsku šumu iz Beograda, koja ima za cilj zaštitu i unapređenje Zvezdarske šume, ugrožene planiranom gradnjom. Vladimir Martinović je istakao da je šuma zapuštena već 20 godina, a da je njihova inicijativa nastala pre par godina, kada su saznali za plan o proširivanju Gradske bolnice na račun šume i o izgradnji saobraćajnica kroz šumu, koje bi svakako pratila i stambena izgradnja. Na taj način Zvezdarska šuma bi faktički bila pretvorena u park. Sastavili su peticiju, sakupili 3000 potpisa komšija i predali ih gradskoj vlasti, a rezultat toga je bila promena odluke o širenju bolnice, čime je jedan deo šume sačuvan. Međutim, još uvek postoji opasnost od izgradnje 2 ili 3 saobraćajnice koje bi išle kroz šumu. Kao značajan problem istaknuto je i nepostojanje kulture posećivanja Zvezdarske šume, usled čega je i zainteresovanost ljudi za očuvanje šume mala, jer nisu vezani za nju kao, na primer, za Košutnjak. Inicijativa Zaštitimo Zvezdarsku šumu trudi se da vrati šumi značaj koji i sama šuma, a i Opservatorija u njoj zaslužuje da ima. Čuli smo i predlog prisutnih da treba postaviti putokaze do Opservatorije, jer se neretko dešava da posetioci ne umeju da je pronađu.
Treća učesnica subotnjih Susreta bila je Ivana Branković iz inicijative Photo Expo iz Zrenjanina, koja je osmislila i realizuje projekat „Dobro drvo” kao model za plansko učešće građana u ozelenjavanju. Inicijatori projekta, Ivana i Vlada, pričali su o mogućim pravcima svog društvenog aktivizma i došli na ideju da sade drveće, ali su shvatili da to u Zrenjaninu nije moguće. Pozvali su nadležne institucije, poput Direkcije za izgradnju grada, koja treba da planira, i Gradskog zelenila, koje treba da sadi. Okupili su pojedince iz tih institucija, između kojih do tada nije postojala nikakva komunikacija. Iako su prihvatili da dolaze na sastanke i sa podsmehom se odnosili prema Ivaninom i Vladinom predlogu ozelenjavanja Zrenjanina, posle desetog sastanka došlo je do preokreta. Projekat „Dobro drvo” je počeo da se ostvaruje i za godinu dana zasađeno je više od 100 stabala. Pozivali su ljude preko Fejsbuka da se uključe, delili su flajere, u projekat su uključili i škole, od kojih je svaka dobila po jedno drvo. Pokrenuli su i Nedelju sadnje na fejsbuku, gde su izložene različite vrste drveća, pa svako ko želi da sadi može da izabere koje drvo želi da posadi. Drveće se sadi u gradu, po parkovima i tamo gde je predviđeno urbanističkim planom i po vrstama drveća. Ivana i Vlada su snimili i 2 reklame kojima pozivaju građane da se priključe akciji ozelenjavanja. Ivana je istakla da je na skupu „Ko gradi grad” dobila ideju da organizuje i diskusije jednom mesečno.
Najduži aplauz „zaradio” je gradski entuzijasta Filip Vukša iz Beograda, student pejzažne arhitekture, javnosti poznat kao podnosilac preko 650 prijava, žalbi i predloga gradskim institucijama u poslednje četiri godine. Sve je počelo vožnjom bicikla stazom od Dorćola do Ade. Suočen sa brojnim rupama i napadima pasa duž staze, Filip je rešio da nešto uradi, da dokaže kako i koliko pojedinac može da utiče na svoju okolinu. Za početak je podneo 150 prijava koje su se odnosile na rupe i nedostatak rasvete na pomenutoj biciklističkoj stazi. Zatim je polje delovanja proširio na ceo grad – pisao bi prijave kad god bi negde video da ne radi sijalica ili da nema drveća tamo gde je predviđeno da bude. Zahvaljujući Filipovim prijavama u Beogradu je posađeno 500 sadnica, a nadležni su čak počeli da upućuju na Filipa ljude koji prijavljuju probleme. Vukša kaže da je najviše pažnje posvetio problemu gradskog prevoza. Uticao je da se reši problem neizvršavanja poslednjih polazaka na brojnim linijama, do kojeg dolazi zbog bahatosti vozača i loše organizacije (dispečeri koji su zaduženi za kontrolu vozača završavaju posao 2 sata pre poslednjeg polaska autobusa). Kao rezultat aktivnosti za vreme letnjeg raspusta, Filip je napisao i elaborat na 100 strana, u kojem je naveo nedostatke na svim autobuskim stanicama na području Beograda. Međutim, od 3500 u elaboratu obrađenih stajališta, do sada je sanirano samo oko 200, što je ipak veliki uspeh. Filip ističe da su ga nadležni vremenom prihvatili i da ga danas svi uvažavaju, iako su se u početku bunili i zamerali mu što ga zanima ono što se dešava oko njega. Naredna Filipova akcija tiče se pokretanja Internet sajta, na kojem će građani moći da nađu ko je nadležan za šta u gradu, kako se piše i kome se upućuje prijava, a verovatno će moći da dobiju i gotovu prijavu na osnovu podataka koje su uneli.
Skupu su se zatim obratili predstavnici Mesne zajednice Rgotina – Jasmina Urošević, Nenad Jeremić, Slobodan Perčić i Zoran Cokić. U ovom selu kod Zaječara živi 100 porodica i kako svakog leta imaju probleme sa vodosnabdevanjem, meštani su pokrenuli akciju kolektivnog kopanja kanala za potrebe snabdevanja vodom. Usled nedostatka novca kojim bi platili majstore, građani su se sami organizovali i počeli da kopaju kanal do rezervoara za vodu. Rad na kopanju kanala dugog 500 metara i dubokog 1 metar organizovan je tako da svaka porodica treba da iskopa po 5 metara. Aktivnost ovih entuzijasta i majstora neodoljivo podseća na neka davna vremena kada se, uz ravnomerno učešće svih, na radnim akcijama dobrovoljno radilo i gradilo za dobrobit svih članova zajednice. Ukazali su i da Rgotina ima veliki potencijal za turizam i da je zbog nadmorske visine i brojnih terena pogodna za pripremu sportista, ali da treba očistiti jezero i uložiti dosta novca u infrastrukturu, za šta oni nemaju mogućnosti.
Skupštinu zgrade u Ljubinke Bobić 11 iz Beograda predstavljao je njen predsednik, Moma Jovanović. Reč je o zgradi koja je nagrađivana za najuređenije dvorište na Novom Beogradu. Moma je govorio o tome kako treba kreativno raditi na uređivanju zgrade i istakao da je neophodno definisati kulturnu različitost zgrade, tj. stvoriti njen kulturni identitet. Potencijal svake zgrade leži u kreativnom istraživanju, a ono zahteva oslanjanje na sebe, na sopstvenu akciju i rad na rešavanju problema. Čuli smo da je bitno probuditi kreativnost stanara i zainteresovati ih, a bilo je reči o tome na koji način se to može postići. Kao mogući metodi izneti su organizovanje izložbi u holu zgrade ili dvorištu, projekcije filmova, ali i bilo šta drugo što će razvijati zajednički duh. U dotičnoj zgradi su pomenutim načinima uspeli da razviju svest stanara o poželjnosti ovih procesa. Iako kreiranje nekog novog duha zgrade uz učešće svih razvija osećaje pripadnosti zgradi i zajedništva među komšijama, ukazano je i da nije zanemarljiv momenat veće vrednosti stana u sređenoj i lepoj zgradi.
Potom je govorila Anna Plestović ispred Centra za regionalna istraživanja (CRI) iz Subotice, organizacije koja se bavi istraživanjem i edukacijom u oblasti prostornog planiranja i uređenja prostora. Istaknut je značaj i nužnost istraživanja kao takvog, koje se mora sprovesti ako se želi uspešno planiranje urbanog i prostornog razvoja nekog grada. Centar za regionalna istraživanja, osnovan 2005. godine, uradio je jedno takvo istraživanje na području Subotice. Na osnovu toga su izveli zaključak šta se u Subotici ne menja, odnosno, šta su konstante. Istraživanje je pokazalo da se u Subotici ne menja saobraćajna struktura, koja je danas ista kao i 1778, dakle, u 18. veku, tj. da se ne menjaju ulične i putne mreže, ali ni stambeni blokovi. Na osnovu toga je izveden zaključak da se ne menja ni način kretanja društva. Zbog železničke infrastrukture istočni i zapadni deo grada su potpuno odvojeni – grad je ograđen prugama koje su bukvalno presekle grad na pola. CRI je objavio publikaciju u kojoj se nalazi čitav set predloga kojima se može poboljšati uređenje subotičkog prostora. Razmatrane su mogućnosti izgradnje biciklističkih staza, pitanje pruge, korist uvođenja tramvajskog sistema i dilema da li za tramvaj treba koristiti postojeće pruge ili ne. Anna je istakla i da su na prezentaciju ove publikacije iz nevladinog sektora došli predstavnici svih gradskih institucija, što predstavlja svojevrstan presedan u ovoj sredini, a svakako uliva nadu u racionalnije odnošenje prema pitanjima prostornog planiranja.
Pretposlednji učesnici Susreta gradskih entuzijasta i majstora bili su inicijatori ulične galerije Mikro Art, Radomir Lazović i Ivan Branisavljević. Oni su opisali kako su od ilegalne akcije u zapuštenom prolazu (pasažu kod Bezistana) došli do institucionalno ustupljenog prostora. Sve je počelo upoznavanjem umetnika Luke Doninija, koji širom sveta pronalazi ljude koji će u svojim sredinama, na javnom prostoru, lepiti njegove prepoznatljive fotografije. U maju 2010. godine, Radomir, Ivan i prijatelji su jedne noći zalepili Doninijeve slike u prolazu kod Bezistana, na zidu trafike koja prodaje dresove i na kojem je svojevremeno Bioskop Kozara kačio najave filmova. Ujutru su zatekli sve slike na podu pocepane i zgužvane, što je bio odgovor vlasnika trafike. Tad su odlučili da zatraže pomoć institucija da se slične stvari ne bi ponovo desile. Krenuvši od Opštine Stari grad i Kancelarije za mlade, preko Agencije za poslovni prostor i odobrenja gradonačelnika, grad je korišćenje ovog zida dodelio opštini, a opštinsko veće galeriji Mikro art. Opština se još obavezala da će rekonstruisati prostor po projektu arhitektinje Ive Čukić. Galerija samo što nije otvorena, a baviće se angažovanim temama koje nisu u fokusu medija i društva. Radomir i Ivan su zaključili da im je cilj da od ulične galerije Mikro art postepeno nastane centar alternativne kulture u Beogradu.
Susrete gradskih entuzijasta i majstora, kao i ceo trodnevni „Ko gradi grad”, zatvorio je Milorad Mladenović iz umetničke zadruge Treći Beograd, koja je samostalno, na privatnom posedu, izgradila galeriju, klub i prostor za umetnički rezidens na levoj obali Dunava. Radi se o jedinom kulturnom centru sa te strane reke, o mikroutopističkom projektu u koji njegovi članovi čas veruju čas ne veruju, ali istrajavaju u pokušaju da ga razviju sopstvenim sredstvima. Započeli su aktivnosti u polu-završenom objektu jer zbog manjka novca nisu mogli da čekaju da sve bude gotovo. Milorad je kao vodeću istakao ideju samoodrživosti Galerije, koja bi recimo podrazumevala da uzgajaju povrće na tom prostoru i da time pokrivaju račune za sam prostor. Nakon spajanja umetnosti sa rekom i brodovima, sledeći cilj je stvaranje dunavske umetničke mreže, a već su se povezali sa nekim umetničkim društvima iz inostranstva (Ljubljana, Banjaluka). U ovoj nekomercijalnoj galeriji deluje vrlo divergentna ekipa od 10 umetnika iz Beograda, ali se odlično slažu i često organizuju akcije poput kolektivnog ručka (prave hranu na obali, pričaju o budućim projektima, o politici itd). Do sada su radili izložbe i još uvek su u fazi sopstvenog definisanja.
Jedan od organizatora događaja „Ko gradi grad”, Ana Džokić, zatvorila je Susrete gradskih entuzijasta i majstora ukazivanjem da, iako „Ko gradi grad” nekome može delovati kao mikroutopija, brojnost i raznovrsnost priča koje smo čuli za ova tri dana pruža nadu da možda uopšte nije reč o utopiji. Vidimo se dogodine u REX-u!
