ZA promenu Zakona o izvršenju!

Združena akcija (ZA) Krov nad glavom i Udruženje potrošača i bankarskih klijenata Efektiva su u septembru ove godine podneli Ministarstvu pravde zajednički predlog za izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO), po saznanju da će se ovaj vrlo problematični i socijalno neodgovorni zakon uskoro menjati, i da je pri Ministarstvu formirana radna grupa koja treba da uobliči tekst izmena i dopuna.

 

Iako je svrha izvršnog postupka, sasvim nesporno, da se izvršni poverilac što brže i povoljnije namiri, takođe je nesporno da se mora voditi računa o pravima izvršnog dužnika i pravima trećih lica. Mora postojati balans, a on je sada veoma narušen. Naš ZIO je takav da se načela hitnosti i efikasnosti izvršnog postupka sprovode nauštrb njegove pravičnosti; sam postupak je papreno poskupeo zbog svoje privatizacije (privatni izvršitelji, zakonski nazvani „javnim izvršiteljima“, preuzeli su od sudova nadležnost za gotovo sve vrste izvršenja), pa se iznosi troškova postupka, udruženi sa iznosima raznih naknada za rad izvršitelja pretvaraju u sredstvo za neformalno kažnjavanje izvršnog dužnika. Bez imovine mogu da ostanu i lica koja nisu stranke u postupku (tzv treća lica). A sve to nije i ne može da bude svrha izvršnog postupka.

ZA Krov nad glavom i Efektiva, koje njihova delatnost svakodnevno najdirektnije upućuje na pogubne posledice primene ZIO, imale su u vidu da su prethodna dva zakonska teksta – onaj iz 2011, koji je privatne izvršitelje uveo u Srbiju kao i ovaj važeći iz 2015. – pisana bez učešća javnosti, pogotovu one koja najbolje razume posledice predloženih rešenja, i da su oba puta ušla u hitnu skupštinsku proceduru bez prave javne rasprave – što je imalo pogubne posledice po najširi krug stanovništva koji se, u uslovima permanentne ekonomske krize, mahom nalazi u ulozi izvršnog dužnika.

Na pisanje zakona iz 2011. i 2015. dominantan uticaj su imali: državna uprava, sudovi, javna komunalna preduzeća, banke, Američka privredna komora i strani investitori, strane razvojne agencije USAID i GIZ i njihovi projekti za unapređenje privrede i rada pravosuđa, i naravno sami izvršitelji. ZIO stoga odražava njihove interese, zapakovane u oblandu legitimne zaštite interesa poverioca u izvršnom postupku, a sve pod izgovorom „sprečavanja izvršnog dužnika da zloupotrebljava svoja procesna prava“.

Šta su ovi subjekti dobili? Državna uprava može pred Evropskom unijom da se hvali kako je ubrzala izvršni postupak i učinila ga efikasnijim. Sudovi su se „rasteretili“ dela svojih neotuđivih ustavnih ovlašćenja i prebacili na izvršitelje stotine hiljada komunalnih predmeta koji nisu bili izvršeni usled neažurnosti upravo tih istih sudova. Javni izvršitelji, tj pravnici-preduzetnici koji profesionalno sprovode izvršenja po osnovu prenetih javnih ovlašćenja, obezbedili su sebi lako, brzo i enormno bogaćenje uz minimalnu procesnu odgovornost i veoma slabe šanse da budu učinjeni materijalno odgovornim za nepravilnosti u svom postupanju. Banke, javna komunalna preduzeća, Elektroprivreda Srbije, pružaoci usluga kablovske televizije, interenta, mobilne i fiksne telefonije dokopali su se načina da brzo i efikasno naplate svoja potraživanja nezavisno od njihove osnovanosti, pa i po cenu da prilikom izvršenja nastajane nesrazmerno velika šteta na strani izvršnog dužnika. Strani investitori kao poverioci zaštitili su svoje investicije. USAID i GIZ su opravdali ulaganja u svoje projekte.

A šta je sa izvršnim dužnikom, najčešće običnim građaninom? On je nagrabusio, jer celokupnom svojim imovinom odgovara za dugove, a ima nesreću da živi u zemlji čija je gotovo trećina stanovništva nezaposlena, u kojoj najveći deo populacije živi na ivici bede pa zbog mizernih i neredovnih plata stalno mora da bira između plaćanja hrane i plaćanja računa i da živi u stalnom strahu da će, ako upadne u dužničku spiralu, lako izgubiti krov nad glavom. Ta dužnička spirala se samo pogoršava brojnim nepravičnim pravilima izvršnog postupka, prebacivanjem apsolutno svih troškova postupka na teret izvršnog dužnika i rasprostranjenim izvršiteljskim zloupotrebama. Iza svega toga kao da se krije geslo: „Ko ti je kriv što nisi platio svoj dug, sad ćemo te očerupati – po zakonu ili mimo njega – da nas zapamtiš.“

U duhu stare srpske izreke „Ne valja klati vola za kilo mesa“, ZA Krov nad glavom i Efektiva su odlučile da učine sve što je u njihovoj moći da se ovi propisi učine socijalno odgovornijim, i da građani više ne moraju da se plaše da će ostati bez krova nad glavom zbog galopirajućeg siromaštva za koje oni sami nisu krivi. U tom cilju, ZA Krov nad glavom I Efektiva su radnoj grupi Ministarstva pravde na više od 30 strana prosledili svoje predloge zakonskih izmena. Na OVOM LINKU možete pogledati ceo tekst predloga, a neki od najznačajnijih predloga su sledeći:

 

IZVRŠITELJI BEZ NADLEŽNOSTI ZA IZVRŠENJA NA NEKRETNINAMA:

Da javni izvršitelji više ne mogu da sprovode izvršenja na nekretninama, a da se nadležnost za ovaj predmet izvršenja poveri isključivo sudovima, kao u Sloveniji.

ZAŠTITA KROVA NAD GLAVOM

Da se nekretnina u kojoj izvršni dužnik živi posebno zaštiti kao njegov krov nad glavom, i da se izvršenje nad takvom nekretninom može sprovesti uz veoma stroga ograničenja, koja pored ostalog uključuju minimum kvadrature koji se garantuje domaćinstvu nakon izvršenja, zabranu da se krov nad glavom iznosi na prvu javnu prodaju po po ceni koja je manja od tržišne, kao i ustanovljavanje iznosa duga ispod kojeg uopšte nije moguće sprovoditi izvršenje nad krovom nad glavom.

JAČANJE NAČELA SRAZMERE

Da se načelo srazmere redefiniše i njegovo dejstvo proširi, kako se više ne bi dešavalo (1) da se prodaje imovina čija je vrednost npr 200 veća od iznosa samog duga i  (2) da se vrednost imovine, naročito krova nad glavom, umanjuje kroz nepoštena pravila javne prodaje,  i da se uvede mogućnost pobijanja kršenja načela srazmere u samom izvršnom postupku, kroz žalbu, prigovor i zahtev za otklanjanje nepravilnosti, što sada po zakonu nije moguće!

 

ELEKTRONSKE LICITACUE UMESTO FIZIČKIH

Da se javna nadmetanja isključivo odvijaju elektronski, preko specijalizovanog internet portala pod kontrolom suda, tj da se više ne dozvole nadmetanja u kancelarijama javnih izvršiteljia ili na drugim mestima koje javni izvršitelj odredi, kako je to sada propisano zakonom.

JAČANJE PRAVA TREĆIH LICA

Da se naglasi obaveza javnog izvršitelja da vodi računa o imovinskim pravima trećih lica, da se javnim izvršiteljima oduzme neustavna nadležnost za odlučivanje po prigovoru trećih lica, tj da se ta nadležnost vrati sudovima, i da se izvršitelju izričito zabrani da popiše stvari trećeg lica ako izvršni dužnik ima stvari koje su ostale nepopisane.

 

SUDSKA KONTROLA IZVRŠITELJEVIH AKATA U FAZI SPROVOĐENJA IZVRŠENJA

Da se vrati mogućnost da se zahtevom za otklanjanje nepravilnosti napadaju izvršiteljevi pravni akti, a samim tim uspostavi sudska kontrola izvršiteljevih pravnih akata u fazi sprovođenja izvršenja, kao i da se uvede subjektivni rok za ulaganje zahteva za otklanjanje nepravilnosti, kako bi izvršni dužnik dobio realnu šansu da iskoristi ovo pravno sredstvo.

ODGOVORNOST IZVRŠITELJA ZA DOSTAVU PISMENA

Da se dostava pismena učini pravno sigurnijom, kroz ustanovljavanje jasne obaveze izvršitelja da proveri podatke o adresi koje mu u predlogu za izvršenje dostavi izvršni poverilac; da se naglasi da izvršitelj odgovara za neuspelu dostavu koju nepravilnim radnjama prouzrokuje poštar – s obzirom da je po zakonu izvršitelj nadležan za dostavu a da je poštar samo lice koje tehnički vrši dostavu u njegovo ime; da se kroz predlog za povraćaj u pređašnje stanje omogući izvršnom dužniku da učini izvršitelja odgovornim za neuspelu dostavu rešenja o izvršenju koju je skrivio izvršitelj ili poštar.

HITNOST ODLUČIVANJA SUDOVA

Da se postupci sudova po prigovorima/žalbama na rešenja o izvršenju, po zahtevu za otklanjanje nepravilnosti, prigovoru trećeg lica i predlogu za povraćaj u pređašnje stanje proglase hitnim, a da se kršenje te hitnosti okarakteriše kao kršenje prava na suđenje u razumnom roku.

VREME SPROVOĐENJA IZVRŠENJA

Da se vrati pravilo da se izvršenja ne mogu sprovoditi neradnim danima, a da se izvršenja neradnim danima i noću mogu sprovoditi samo izuzetno, uz prethodno dobijenu dozvolu predsednika suda, u skladu sa Ustavom.

ZABRANA UZNEMIRAVANJA MALOLETNIKA

Da se izvršitelju zabrani uznemiravanje maloletnog lica koje živi ili se zatekne na adresi na kojoj javni izvršitelj sprovodi izvršenje kad punoletna lica nisu prisutna, u smislu da javni izvršitelj traži od maloletnog lica, ili ga nateruje pretnjom, ucenom ili fizičkom silom, da primi pismeno za izvršnog dužnika odnosno za treće lice, da ga pusti u kuću odnosno stan ili da učini bilo šta u vezi sa izvršnim postupkom ili povodom izvršnog postupka.

ZABRANA ZLOUPOTREBE IZVRŠNOG POSTUPKA

Da se naglasi dužnost suda odnosno javnog izvršitelja da vode računa o tome da se izvršni postupak ne pretvori u sredstvo šikaniranja i finansijsko-imovinskog ruiniranja izvršnog dužnika i trećih lica.

ZAKONITOST POSTUPANJA IZVRŠITELJA ISPRED NJEGOVE PREDUZETNIČKE LOGIKE

Da se naglasi dužnost javnog izvršitelja da se u svom postupanju prevashodno rukovodi zakonitošću, a ne samo i isključivo finansijskim interesima koji proizilaze iz njegovog preduzetničkog statusa. Ovakva odredba postoji u Etičkom kodeksu javnih izvršitelja, ali bi morala da postoji i kao jasno zakonsko načelo.

SMANJENJE MAKSIMALNE KVOTE ZAHVATANJA U PLATU/PENZIJU RADI PRINUDNE NAPLATE DUGA

Da se smanje sadašnje maksimalne kvote zahvatanja u platu odnosno penziju prilikom prinudne naplate potraživanja, i da se uvedu tri „razreda“ kvota po osnovu vrste potraživanja. Gornji razred (sa najvišim kvotama) bi važio za one koji duguju za zakonsko izdržavanje (alimentacija) i to po sadašnjim pravilima-kvotama; niži razred (sa najnižim kvotama) bi važio za one koji duguju za komunalne usluge a srednji razred za sve ostale vrste potraživanja.

ZABRANA IZIGRAVANJA PRAVILA O OGRANIČENJU IZVRŠENJA NA PLATI/PENZIJI

Da se zabrani izvršitelju da zaposlenom ili penzioneru pleni novac sa računa u banci (blokada računa) ako prethodno nije pokušao da zapleni novac preko poslodavca odnosno PIO fonda, kako se ne bi dešavalo da zaposleni ili penzioner zbog blokade ostaju bez sredstava za život, što im se ne bi desilo da je izvršenje sprovedeno preko poslodavca, jer se u tom slučaju primenjuju pravila o ograničenju izvršenja.

KOMUNALNE I SLIČNE USLUGE

Da se striktno nabroje pružaoci tzv „usluga slične komunalnim“ (snabdevači električnom energijom, pružaoci usluga interneta, telefonije i kablovske televizije), da se vrati obaveza izvršitelja da odbaci predlog za izvršenje ako mu izvršni poverilac-komunalno preduzeće nije dostavilo dokaz da je preporučenom poštom poslalo opomenu pred utuženje na adresu izvršnog dužnika, i da se uvede kažnjivost za izvršitelja koji postupi po predlogu za izvršenje onda kad postoje zakonski razlozi za njegovo odbacivanje odnosno odbijanje (nedozvoljenost, neurednost, neosnovanost predloga).

NEPRIZNAVANJE TROŠKOVA ADVOKATA JAVNIH PREDUZEĆA KAO POVERILACA

Da se zabrani priznavanje advokatskih troškova kao troškova izvršnog postupka onda kad se kao izvršni poverilac pojavljuje javno preduzeće koje angažuje advokata umesto sopstvene pravne službe, koje za isti posao – pisanje predloga za izvršenje – prima platu.