Utopija i zajednica

Prepoznajemo da su dinamika, organizacija i funkcionisanje zajednica, kao što su i stambene zadruge, blisko povezani sa utopijskim mišljenjem. Zato smo u okviru serije susreta u Цentru za novo stambeno zadrugarstvo 7. marta 2024. godine odškrinuli i ovu temu i to kroz filmsko veče, radionicu i razgovor. 

Zašto je važno da mislimo utopijski? S jedne strane tako otvaramo prostor za razgovor o nepostojećem, a mogućem – o novim mogućnostima. Zajednica je idealno mesto za rađanje i razvoj utopije, sveta u kojem je zamislivo da radite ono čemu se radujete i da živite bez straha. Kada spojimo zajednicu i utopijsko uplovljavamo u pregršt mogućnosti koje nas vode ka horizontu boljih svetova.

Podlogu za razmenu dala su nam tri filma o tri dosta različite namerne utopijske zajednice (intentional communities): 

• Insert iz dokumentarno-igranog filma “Stvaranje Utopije” (deo o zajednici MORA MORA), autorskog dua Tellervo-Kalleinen, realizovan sa članovima i članicama četiri australijske namerne zajednice (intentional communities) koje su trajale/traju duže od trideset godina.
• Kratak kilm “I am part of it” o urbanoj stambenoj zajednici iz Beča, nastaloj na mestu bivše fabrike mrtvačkih sanduka – Sargfabrik – čiji centar je zadružni bazen!
• Dokumentrac o Eco Aldea Velatropa, zajednici koja je nastala u Buenos Airesu na mestu gde je planiran unvirezitetski kampus, prostor koji je zauzet i tokom 10 godina pretvoren u centar za eksperimentisanje znanjem i življenjem.

Nakon gledanja filmova, diskusija nam je pružila priliku da razmislimo i govorimo o stvarima koje možda nisu svakodnevno na našem repertoaru: da se pitamo šta je za nas utopija – da li je ona hir, ili je odgovor na duboku potrebu koja u ponuđenom društvu ne nalazi svoje ostvarenje; da li je 66 strana pravila za zajednički život ludost ili su ta pravila samo izraz vrednosti koje zajednica želi da živi i nisu nametnuta već ih je zajednica, i stvorila i izabrala?

Rekli smo: Utopije se javljaju u velikim društvenim pomerećajima / Mi smo uvek na korak do utopije / „Revoluciju ne možeš da kupiš i ne možeš da napraviš, možeš samo da je živiš.” (Ursula Le Gvin) / Na zajednicu treba gledati kao na obrazovni proces / Nikad nećemo postići da se utopimo.

• Audio snimak susreta “Utopija i zajednica” i razgovora koji je usledio poslušajte ovde.

Domaćin ovog susreta bio je Nikola Koruga, andragog, doktorand, entuzijasta i istraživač značaja utopije za obrazovanje odraslih, kreativno i kritičko mišljenje, kao i član stambene zadruge Pametnija zgrada. On nas je vodio kroz primere manje-više utopijskih zajednica od kojih možemo da naučimo kako da kreiramo i sačuvamo alterantive koje imaju transformativni potencijal. Na ovom susretu, o utopijskim zajednicama smo promišljali rekreiranjem zajedničke dnevne sobe u kojoj smo gledati delove pomenutih filmova, družili se i diskutovali.