Tlocrt stanova za nacrt drugačijeg društva

Ako je stambeno zadrugarstvo zaista drugačije od konvencionalnog stanovanja da li su i prostori koje ono gradi ili naseljava drugačiji? Na susretu održanom 28. marta 2024, tlocrti stanova i zgrada su nam poslužili kao podloga za razgovor o tome kako drugačije organizovani stambeni prostori postaju osnova za stvaranje zajednica koja su otpornije, fleksibilnije, zdravije. Kako naš stambeni prostor može da bude i priuštiv i uzbudljiv, a ujedno i prostor oslobađanja i emancipacije.

Predavanje i razgovor pod nazivom “Tlocrt stanova za nacrt drugačijeg društva” u Цentru za novo stambeno zadrugarstvo, vodili su arhitekte Pavle Stamenović, docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, koautor knjige “Budućnost stanovanja”, Ana Džokić i Mark Neilen, iz udruženja Ko gradi grad i stambene zadruge Pametnija zgrada. Oni su nas uveli u temu poređenjem primera beogradskih stanova iz 1970-ih sa zgradama i stanovima koji se trenutno proizvode za tržište nekretnina, čime su nam pomogli da razumemo promene stambenog tržišta koje živimo danas. Čuli smo kako su tzv. kružne veze između prostorija bile osnova fleksibilnosti tzv. Beogradskog stana iz 1970-ih, pitali se kako se smanjila dimenzija dnevnih soba, otkad imamo televizore u svakoj sobi, i gde je nestao špajz u trenutnoj tržišnoj stambenoj utakmici.

• Audio snimak susreta “Tlocrt stanova za nacrt drugačijeg društva” poslušajte ovde.

• Prezentaciju sa ovog predavanja preuzmite ovde (pdf).

Veći deo susreta bio je posvećen zajedničkom gledanju, analizi i živom komentarisanju primera načina organizacije prostora – stanova  i zgrada – stambenih zadruga i organizacija Centraal Wonen iz Delfta (1981), Sargfabrik iz Beča (1996), Dreieck (1996) i Mehr als Wohnen (2016) iz Ciriha, De Warren iz Amsterdama (2023), La Borda iz Barselone (2018), kao i koncept-projekta za Sun Coop iz Londona (2019).

Primeri prostora stambenih zadruga otvorili su pitanje da li se odvajamo u individualne stambene jedinice ili pronalazimo snagu u zajedništvu, i pokazali kako može da izgleda život u zajednici u kojoj je osnovna jedinica prostora soba, a ne stan, kako tinejdžeri mogu rano da počnu da se osamostaljuju odlazeći samo dvoje vrata dalje, kako tzv. klaster stan funkcioniše kroz “ostrva” individualnih prostora utopljenih u meandrirani zajednički prostor. Sve to dalo nam je naznake kako bi mogao da izgleda zajednički život bez pritiska grupe: u kome svako može da učestvuje, a niko ne mora. 

Ovaj susret je pomalo nalikovao sastanku na kojem porodica odlučuje o najboljem rasporedu soba, stepenica, terasa i zajedno promišlja koje vrednosti određeni raspored elemenata stanovanja može doneti. U razgovoru nam se pridružila sociološkinja Marija Jakovljević, dajući svoje viđenje predstavljenih primera iz feminističke perspektive.