Združena akcija (ZA) Krov nad glavom i Udruženje potrošača i bankarskih klijenata Efektiva su u septembru ove godine podneli Ministarstvu pravde zajednički predlog za izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO), po saznanju da će se ovaj vrlo problematični i socijalno neodgovorni zakon uskoro menjati, i da je pri Ministarstvu formirana radna grupa koja treba da uobliči tekst izmena i dopuna.

 

Iako je svrha izvršnog postupka, sasvim nesporno, da se izvršni poverilac što brže i povoljnije namiri, takođe je nesporno da se mora voditi računa o pravima izvršnog dužnika i pravima trećih lica. Mora postojati balans, a on je sada veoma narušen. Naš ZIO je takav da se načela hitnosti i efikasnosti izvršnog postupka sprovode nauštrb njegove pravičnosti; sam postupak je papreno poskupeo zbog svoje privatizacije (privatni izvršitelji, zakonski nazvani „javnim izvršiteljima“, preuzeli su od sudova nadležnost za gotovo sve vrste izvršenja), pa se iznosi troškova postupka, udruženi sa iznosima raznih naknada za rad izvršitelja pretvaraju u sredstvo za neformalno kažnjavanje izvršnog dužnika. Bez imovine mogu da ostanu i lica koja nisu stranke u postupku (tzv treća lica). A sve to nije i ne može da bude svrha izvršnog postupka.

ZA Krov nad glavom i Efektiva, koje njihova delatnost svakodnevno najdirektnije upućuje na pogubne posledice primene ZIO, imale su u vidu da su prethodna dva zakonska teksta – onaj iz 2011, koji je privatne izvršitelje uveo u Srbiju kao i ovaj važeći iz 2015. – pisana bez učešća javnosti, pogotovu one koja najbolje razume posledice predloženih rešenja, i da su oba puta ušla u hitnu skupštinsku proceduru bez prave javne rasprave – što je imalo pogubne posledice po najširi krug stanovništva koji se, u uslovima permanentne ekonomske krize, mahom nalazi u ulozi izvršnog dužnika.

Na pisanje zakona iz 2011. i 2015. dominantan uticaj su imali: državna uprava, sudovi, javna komunalna preduzeća, banke, Američka privredna komora i strani investitori, strane razvojne agencije USAID i GIZ i njihovi projekti za unapređenje privrede i rada pravosuđa, i naravno sami izvršitelji. ZIO stoga odražava njihove interese, zapakovane u oblandu legitimne zaštite interesa poverioca u izvršnom postupku, a sve pod izgovorom „sprečavanja izvršnog dužnika da zloupotrebljava svoja procesna prava“.

Šta su ovi subjekti dobili? Državna uprava može pred Evropskom unijom da se hvali kako je ubrzala izvršni postupak i učinila ga efikasnijim. Sudovi su se „rasteretili“ dela svojih neotuđivih ustavnih ovlašćenja i prebacili na izvršitelje stotine hiljada komunalnih predmeta koji nisu bili izvršeni usled neažurnosti upravo tih istih sudova. Javni izvršitelji, tj pravnici-preduzetnici koji profesionalno sprovode izvršenja po osnovu prenetih javnih ovlašćenja, obezbedili su sebi lako, brzo i enormno bogaćenje uz minimalnu procesnu odgovornost i veoma slabe šanse da budu učinjeni materijalno odgovornim za nepravilnosti u svom postupanju. Banke, javna komunalna preduzeća, Elektroprivreda Srbije, pružaoci usluga kablovske televizije, interenta, mobilne i fiksne telefonije dokopali su se načina da brzo i efikasno naplate svoja potraživanja nezavisno od njihove osnovanosti, pa i po cenu da prilikom izvršenja nastajane nesrazmerno velika šteta na strani izvršnog dužnika. Strani investitori kao poverioci zaštitili su svoje investicije. USAID i GIZ su opravdali ulaganja u svoje projekte.

A šta je sa izvršnim dužnikom, najčešće običnim građaninom? On je nagrabusio, jer celokupnom svojim imovinom odgovara za dugove, a ima nesreću da živi u zemlji čija je gotovo trećina stanovništva nezaposlena, u kojoj najveći deo populacije živi na ivici bede pa zbog mizernih i neredovnih plata stalno mora da bira između plaćanja hrane i plaćanja računa i da živi u stalnom strahu da će, ako upadne u dužničku spiralu, lako izgubiti krov nad glavom. Ta dužnička spirala se samo pogoršava brojnim nepravičnim pravilima izvršnog postupka, prebacivanjem apsolutno svih troškova postupka na teret izvršnog dužnika i rasprostranjenim izvršiteljskim zloupotrebama. Iza svega toga kao da se krije geslo: „Ko ti je kriv što nisi platio svoj dug, sad ćemo te očerupati – po zakonu ili mimo njega – da nas zapamtiš.“

U duhu stare srpske izreke „Ne valja klati vola za kilo mesa“, ZA Krov nad glavom i Efektiva su odlučile da učine sve što je u njihovoj moći da se ovi propisi učine socijalno odgovornijim, i da građani više ne moraju da se plaše da će ostati bez krova nad glavom zbog galopirajućeg siromaštva za koje oni sami nisu krivi. U tom cilju, ZA Krov nad glavom I Efektiva su radnoj grupi Ministarstva pravde na više od 30 strana prosledili svoje predloge zakonskih izmena. Na OVOM LINKU možete pogledati ceo tekst predloga, a neki od najznačajnijih predloga su sledeći:

 

IZVRŠITELJI BEZ NADLEŽNOSTI ZA IZVRŠENJA NA NEKRETNINAMA:

Da javni izvršitelji više ne mogu da sprovode izvršenja na nekretninama, a da se nadležnost za ovaj predmet izvršenja poveri isključivo sudovima, kao u Sloveniji.

ZAŠTITA KROVA NAD GLAVOM

Da se nekretnina u kojoj izvršni dužnik živi posebno zaštiti kao njegov krov nad glavom, i da se izvršenje nad takvom nekretninom može sprovesti uz veoma stroga ograničenja, koja pored ostalog uključuju minimum kvadrature koji se garantuje domaćinstvu nakon izvršenja, zabranu da se krov nad glavom iznosi na prvu javnu prodaju po po ceni koja je manja od tržišne, kao i ustanovljavanje iznosa duga ispod kojeg uopšte nije moguće sprovoditi izvršenje nad krovom nad glavom.

JAČANJE NAČELA SRAZMERE

Da se načelo srazmere redefiniše i njegovo dejstvo proširi, kako se više ne bi dešavalo (1) da se prodaje imovina čija je vrednost npr 200 veća od iznosa samog duga i  (2) da se vrednost imovine, naročito krova nad glavom, umanjuje kroz nepoštena pravila javne prodaje,  i da se uvede mogućnost pobijanja kršenja načela srazmere u samom izvršnom postupku, kroz žalbu, prigovor i zahtev za otklanjanje nepravilnosti, što sada po zakonu nije moguće!

 

ELEKTRONSKE LICITACUE UMESTO FIZIČKIH

Da se javna nadmetanja isključivo odvijaju elektronski, preko specijalizovanog internet portala pod kontrolom suda, tj da se više ne dozvole nadmetanja u kancelarijama javnih izvršiteljia ili na drugim mestima koje javni izvršitelj odredi, kako je to sada propisano zakonom.

JAČANJE PRAVA TREĆIH LICA

Da se naglasi obaveza javnog izvršitelja da vodi računa o imovinskim pravima trećih lica, da se javnim izvršiteljima oduzme neustavna nadležnost za odlučivanje po prigovoru trećih lica, tj da se ta nadležnost vrati sudovima, i da se izvršitelju izričito zabrani da popiše stvari trećeg lica ako izvršni dužnik ima stvari koje su ostale nepopisane.

 

SUDSKA KONTROLA IZVRŠITELJEVIH AKATA U FAZI SPROVOĐENJA IZVRŠENJA

Da se vrati mogućnost da se zahtevom za otklanjanje nepravilnosti napadaju izvršiteljevi pravni akti, a samim tim uspostavi sudska kontrola izvršiteljevih pravnih akata u fazi sprovođenja izvršenja, kao i da se uvede subjektivni rok za ulaganje zahteva za otklanjanje nepravilnosti, kako bi izvršni dužnik dobio realnu šansu da iskoristi ovo pravno sredstvo.

ODGOVORNOST IZVRŠITELJA ZA DOSTAVU PISMENA

Da se dostava pismena učini pravno sigurnijom, kroz ustanovljavanje jasne obaveze izvršitelja da proveri podatke o adresi koje mu u predlogu za izvršenje dostavi izvršni poverilac; da se naglasi da izvršitelj odgovara za neuspelu dostavu koju nepravilnim radnjama prouzrokuje poštar – s obzirom da je po zakonu izvršitelj nadležan za dostavu a da je poštar samo lice koje tehnički vrši dostavu u njegovo ime; da se kroz predlog za povraćaj u pređašnje stanje omogući izvršnom dužniku da učini izvršitelja odgovornim za neuspelu dostavu rešenja o izvršenju koju je skrivio izvršitelj ili poštar.

HITNOST ODLUČIVANJA SUDOVA

Da se postupci sudova po prigovorima/žalbama na rešenja o izvršenju, po zahtevu za otklanjanje nepravilnosti, prigovoru trećeg lica i predlogu za povraćaj u pređašnje stanje proglase hitnim, a da se kršenje te hitnosti okarakteriše kao kršenje prava na suđenje u razumnom roku.

VREME SPROVOĐENJA IZVRŠENJA

Da se vrati pravilo da se izvršenja ne mogu sprovoditi neradnim danima, a da se izvršenja neradnim danima i noću mogu sprovoditi samo izuzetno, uz prethodno dobijenu dozvolu predsednika suda, u skladu sa Ustavom.

ZABRANA UZNEMIRAVANJA MALOLETNIKA

Da se izvršitelju zabrani uznemiravanje maloletnog lica koje živi ili se zatekne na adresi na kojoj javni izvršitelj sprovodi izvršenje kad punoletna lica nisu prisutna, u smislu da javni izvršitelj traži od maloletnog lica, ili ga nateruje pretnjom, ucenom ili fizičkom silom, da primi pismeno za izvršnog dužnika odnosno za treće lice, da ga pusti u kuću odnosno stan ili da učini bilo šta u vezi sa izvršnim postupkom ili povodom izvršnog postupka.

ZABRANA ZLOUPOTREBE IZVRŠNOG POSTUPKA

Da se naglasi dužnost suda odnosno javnog izvršitelja da vode računa o tome da se izvršni postupak ne pretvori u sredstvo šikaniranja i finansijsko-imovinskog ruiniranja izvršnog dužnika i trećih lica.

ZAKONITOST POSTUPANJA IZVRŠITELJA ISPRED NJEGOVE PREDUZETNIČKE LOGIKE

Da se naglasi dužnost javnog izvršitelja da se u svom postupanju prevashodno rukovodi zakonitošću, a ne samo i isključivo finansijskim interesima koji proizilaze iz njegovog preduzetničkog statusa. Ovakva odredba postoji u Etičkom kodeksu javnih izvršitelja, ali bi morala da postoji i kao jasno zakonsko načelo.

SMANJENJE MAKSIMALNE KVOTE ZAHVATANJA U PLATU/PENZIJU RADI PRINUDNE NAPLATE DUGA

Da se smanje sadašnje maksimalne kvote zahvatanja u platu odnosno penziju prilikom prinudne naplate potraživanja, i da se uvedu tri „razreda“ kvota po osnovu vrste potraživanja. Gornji razred (sa najvišim kvotama) bi važio za one koji duguju za zakonsko izdržavanje (alimentacija) i to po sadašnjim pravilima-kvotama; niži razred (sa najnižim kvotama) bi važio za one koji duguju za komunalne usluge a srednji razred za sve ostale vrste potraživanja.

ZABRANA IZIGRAVANJA PRAVILA O OGRANIČENJU IZVRŠENJA NA PLATI/PENZIJI

Da se zabrani izvršitelju da zaposlenom ili penzioneru pleni novac sa računa u banci (blokada računa) ako prethodno nije pokušao da zapleni novac preko poslodavca odnosno PIO fonda, kako se ne bi dešavalo da zaposleni ili penzioner zbog blokade ostaju bez sredstava za život, što im se ne bi desilo da je izvršenje sprovedeno preko poslodavca, jer se u tom slučaju primenjuju pravila o ograničenju izvršenja.

KOMUNALNE I SLIČNE USLUGE

Da se striktno nabroje pružaoci tzv „usluga slične komunalnim“ (snabdevači električnom energijom, pružaoci usluga interneta, telefonije i kablovske televizije), da se vrati obaveza izvršitelja da odbaci predlog za izvršenje ako mu izvršni poverilac-komunalno preduzeće nije dostavilo dokaz da je preporučenom poštom poslalo opomenu pred utuženje na adresu izvršnog dužnika, i da se uvede kažnjivost za izvršitelja koji postupi po predlogu za izvršenje onda kad postoje zakonski razlozi za njegovo odbacivanje odnosno odbijanje (nedozvoljenost, neurednost, neosnovanost predloga).

NEPRIZNAVANJE TROŠKOVA ADVOKATA JAVNIH PREDUZEĆA KAO POVERILACA

Da se zabrani priznavanje advokatskih troškova kao troškova izvršnog postupka onda kad se kao izvršni poverilac pojavljuje javno preduzeće koje angažuje advokata umesto sopstvene pravne službe, koje za isti posao – pisanje predloga za izvršenje – prima platu.

SPREČILI SMO NAJAVLJENI NAPAD NA PORODICE NA VIDIKOVAČKOM VENCU

Organizacije i pojedinci okupljeni oko Združene akcije Krov nad glavom organizovali su 29. i 30. jula okupljanje ispred barake na Vidikovačkom vencu bb, kako bi sprečili novi napad i rušenje barake koje je najavilo preduzeće ZAPADNA SRBIJA. Napad i rušenje smo sprečili, međutim položaj dve porodice koje žive u baraci i dalje je veoma težak.

U baraci i dalje nema struje, koja je isključena po nalogu ZAPADNE SRBIJE, kao deo pritiska na stanare da se isele usled nepodnošljivih uslova života. Struja je isključena nakon što je solidarnom akcijom popravljen krov na baraci, koji su 8. jula srušili huligani predvođeni Matejom Tepešom, punomoćnikom preduzeća ZAPADNA SRBIJA. Isključenje struje i pretnje da će se isključiti i voda predstavljaju nastavak huliganskog napada drugim sredstvima.

Kao što smo već isticali, krajnji vlasnik preduzeća ZAPADNA SRBIJA je biznismen Đorđije Nicović.

Popravka krova koji je srušen u razbojničkom napadu 8. jula, i sprečavanje daljih napada su samo prvi koraci u borbi da se porodicama na Vidikovačkom vencu omogući život bez straha, u humanim uslovima.

Podsećamo javnost da je, na zahtev Udruženja Jednakost, Evropski sud za ljudska prava 1. aprila 2016. godine doneo privremenu meru po kojoj vlasti ne smeju sprovesti izbacivanje dok Sudu ne dostave precizne i tačne podatke o merama koje su preduzele da porodicama obezbede smeštaj i druge socijalne usluge.

Opština Rakovica već više od godinu dana ignoriše nalog Evropskog suda.

U Beogradu, 31. jula 2017. godine

 

(Združenu akciju Krov nad glavom su pokrenule organizacije KO GRADI GRAD, Ne davimo Beograd, Socijaldemokratska unija – SDU, Jednakost = Equality, Reci NE Izvršiteljima, 7 zahteva i Marks21)

---

 

POPRAVILI SMO KROV, I ODBRANIĆEMO GA!

Združena akcija Krov nad glavom je juče uspešno završila solidarnu akciju izgradnje novog krova na baraci na Vidikovačkom vencu bb, koju su 30. juna porušili huligani po nalogu građevinskog preduzeća Zapadna Srbija. Time je život stanara barake samo delimično normalizovan, budući da je punomoćnik Zapadne Srbije Mateja Tepeš uz podršku policije u subotu 15. jula jasno pokazao da ne odustaje od namere da stanare iseli nasilnim putem, uprkos privremenoj meri Evropskog suda za ljudska prava.

Nakon što je u subotu policija po nalogu Mateje Tepeša privela troje stanara i aktivistu organizacije Marks 21, policijska pratnja koja im je dva dana ranije bila dodeljena zbog opasnosti od novih huliganskih napada je postala sporadična, što samo još više povećava bojazan da će se napad ponoviti i sumnju u povezanost policije sa preduzećem Zapadna Srbija.

Združena akcija Krov nad glavom će istrajati u zahtevu da opština Rakovica postupi po privremenoj meri Evropskog suda za ljudska prava i obezbedi adekvatan alternativni smeštaj porodicama koje žive u baraci, kao i u zahtevu da se utvrdi pozadina i kazne krivci za huliganski napad na stanare barake. Akcija popravke krova je samo prvi korak u borbi za trajni izlaz iz teškog položaja u kom se danas nalaze. Popravkom krova, međutim, njima nije omogućen dostojanstven život, jer im je već sutradan Elektrodistribucija isključila struju. Pritisak na stanare ove barake je snažan i upućen sa različitih strana, ali i naša namera da omogućimo da ne izgube krov nad glavom, kako pravo i pravda nalažu.

U Beogradu, 20. jula 2017. godine
Združena akcija Krov nad glavom

Foto: Ana Toader

---

 

POZIV

Pozivamo vas na akciju solidarnosti “ZA KROV NAD GLAVOM” u petak 14. jula 2017. godine u 9 časova na Vidikovačkom vencu bb (ugao Susedgradske 26a i Vidikovačkog venca 14b), gde žive porodice kojima već treći put od početka mata ove godine grupa unajmljenih navijača preti i izbacuje ih na ulicu. Tokom poslednjeg napada, koji se dogodio u subotu 8. jula, uništen je krov ove barake, a porodice su od tada prinuđene da spavaju pod vedrim nebom. S obzirom da država ne reaguje i štiti napadače, najmanje što možemo da uradimo je da popravkom krova ovim ljudima omogućimo da se vrate u svoj dom.

Dve romske porodice koje žive u ovoj baraci izložene su stalnom teroru i orkestriranim napadima za koje po sopstvenom priznanju držalac zemljišta, direktor preduzeća za izgradnju objekata, angažuje navijače. Iako je prvobitno opština Rakovica donela rešenje o iseljenju pomenutih porodica, Evropski sud za ljudska prava je na zahtev organizacije Jednakost doneo odluku o privremenoj meri u martu 2016. godine prema kojoj vlasti ne smeju da izbace ove dve porodice dok Sudu ne dostave precizne i tačne podatke o merama koje su lokalne vlasti preduzele da porodicama obezbede alternativni smeštaj i druge socijalne usluge. Međutim, Opština Rakovica se o ovu meru oglušila tako što je na insistiranje osobe koja stoji iza napada donela zaključak kojim se utvrđuje da je prethodno doneto rešenje o izbacivanju postalo izvršno.

Istovremeno, napadači su dodatno ohrabreni činjenicom da Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu još uvek nije reagovalo u vezi sa krivičnom prijavom koju je protiv njih podnela organizacija za ljudska prava Jednakost, zbog čega su najavili svoj „konačni“ dolazak za 30. jul 2017. kada nameravaju da isele porodice iz barake. Istovremeno, policija i dalje nije odgovorila na zahtev porodica za stalno prisustvo policijske patrole koja bi njima, a naročito deci, omogućila život bez straha i nasilja.

Iz ovoga nedvosmisleno sledi da država ne može da se odupre pritisku privatnog biznisa i da je blagonaklona prema urušavanju vladavine prava, a svojim nečinjenjem štiti i daje legitimitet grupi navijača koju privatni preduzetnik angažuje da protivpravno ostvari svoje interese.

Zato u ovim slučajevima kada nas državne institucije iznevere, pogaze zakon i stanu na stranu jačih, mi građani/ke, koji verujemo u pravo na dostojanstven život, organizujemo ovu akciju solidarnosti da pokažemo da ne pristajemo da ćutimo i okrećemo glavu.

Pridružite nam se!

Za utorak 16. maj u 9.00 časova zakazano je iseljenje porodica bivših radnika Trudbenika Voje Jokića i Vojimira Lukovića iz objekata za smeštaj radnika u ulici Luneta Milovanovića 6 na Konjarniku. Komšije i kolege Voje Jokića i Vojimira Lukovića izraziće solidarnost sa njima 16. maja u 8.00, i podsetiti javnost na surovo kažnjavanje bivših radnika Trudbenika zbog njihovog suprotstavljanja pljački u privatizaciji.

Prinudno raseljavanje objekata za smeštaj radnika Trudbenika započelo je 2008. godine, kada ga je privatizovalo građevinsko preduzeće Monterra Dragana Kopčalića. Monterra je stavila objekte za smeštaj radnika pod hipoteku radi obezbeđenja svojih kredita kod poslovnih banaka, što je bilo zabranjeno ugovorom o kupoprodaju Trudbenika. Usledilo je naređenje stanarima da se isele, zatim otkazi radnicima koji su naređenje odbili. Radnici su reagovali štrajkom i zahtevom za raskid kupoprodajnog ugovora, na šta je Kopčalić odgovorio otkazima, angažovanjem batinaša, isključenjem vode i struje.

Kopčalićeva uprava nad Trudbenikom odvela je preduzeće u stečaj 2011. godine. Iako je sud u međuvremenu pravosnažno utvrdio da je Monterra hipotekarnim opterećenjem Trudbenikove imovine prekršila ugovor o kupoprodaji, stečajni upravnik nije preduzeo nikakve mere da zaštiti imovinu Trudbenika, već je nastavio još žešći progon stanara objekata za smeštaj radnika kako bi isplatio Monterrine dugove prema bankama.

Skoro svi dosadašnji pokušaji raseljavanja Trudbenikovih objekata za smeštaj radnika u Krnjači, na Novom Beogradu i Konjarniku bili su neuspešni, zahvaljujući solidarnosti stanara, radnika Trudbenika i građana koji su se odazivali na apele za podršku. Ovo je verovatno jedan od razloga zašto je izvršitelj zapretio Vojimiru Lukoviću da će u slučaju otpora iseljenju 16. maja „proći kao u Savamali!“

Smatramo da država, koja je omogućila kršenje zakona i ugovora u privatizaciji Trudbenika, mora da zaustavi izbacivanje radničkih porodica na ulicu, i da je solidarnost sa progonjenim stanarima jedini način da nateramo državu da se ponaša odgovorno.

U Beogradu, 13. maja 2017. godine

Socijaldemokratska unija
Ko gradi grad
Udruženje radnika i prijatelja Tridbenika
Ne da(vi)mo Beograd
Jednakost
Marks 21
Levi samit Srbije

Marko Aksentijević i Ivan Zlatić o Nacrtu zakona o stanovanju, skupu Tzv. STAMBENO PITANJE, pokrenutoj saradnji među okupljenim grupama i organizacijama, radu inicijativa KO GRADI GRAD i Učitelj neznalica. Razumljivo za svakoga!

TV Laser Svrljig, 25. januar 2016, trajanje 46 minuta.

 

U utorak 22. jula održana je javna sednica Komisije za planove o Nacrtu Izmena i dopuna Generalnog plana Beograda 2021. na koji je 21 institucija i 238 građana podnelo preko 1200 pisanih primedbi. Najveći broj ovih primedbi je zajednički sastavilo stotinjak stručnjaka i građana na radnom stolu u Kulturnom centru REX, 4. jula.

Ono što je jasno i letimičnim pogledom na ove izmene je da se one donose kako bi se omogućila realizacija projekta “Beograd na vodi”, odnosno kako bi se ugodilo interesima krupnog kapitala. Tako se bez ikakvog (zakonskog i stručnog) utemeljenja brišu i menjaju odredbe Generalnog plana iako se ništa drugo, osim pojavljivanja potencijalnog investitora, nije promenilo u uslovima koji su odredili njegov originalni sadržaj.

Pred samu sednicu, građani su se okupili ispred zgrade Gradske uprave u čijem suterenu se održavala sednica i isticanjem transparenata “Stop investitorskom urbanizmu” i pesmom “Beograde, Beograde” uz vođstvo hora Horkestar započeli dugu borbu za zaštitu javnog interesa. Zbog velikog broja zainteresovanih i male sale, svi koji su želeli nisu mogli da uđu u salu (iako je to jedinstvena prilika da se javna sednica čuje pošto je njeno snimanje zabranjeno).

Posle inicijalnog pozivanja na Poslovnik Komisije za planove sa obe strane stola, krenulo je čitanje primedbi i odgovora od strane obrađivača plana, Urbanističkog zavoda Beograda a podnosioci primedbi su mogli da daju dodatno obrazloženje. Na osnovu svega toga, Komisija za planove treba da definiše konačan oblik Izmena i dopuna Generalnog plana na zatvorenoj sednici. Ipak, brzo je postalo jasno da su odgovori obrađivača tipski i šturi, da ne uzimaju u obzir predočenu argumentaciju, a često ni elementarne osnove logike.

To je izazvalo negodovanje prisutnih i poziv da se omogući ozbiljnija rasprava o predmetu javne sednice. U svojim obraćanjima, građani pozivaju na stručnost, političku i etičku odgovornost, buduće generacije, neutemljenost izmena Generalnog plana, neopravdanost projekta Beograd na vodi i načina na koji se nameće. U prvih dva sata, atmosfera je burna sa puno aplauza i dobacivanja a predsedavajući (inače zamenik predsednika Komisije za planove), uz sitne intervencije, dopušta svakome da govori iako je struktura “primedbe i tipski odgovori” zadržana. Sednici je prisustvovao i Gradski arhitekta, koji je i predsednik Komisije, ali nije govorio (samo je na insistiranje prisutnih da bi po Poslovniku on trebao da vodi sednicu, rekao da je ipak nov i da ne bi)

Tipski odgovori koje smo dobili su sledeći:

Najčešći odgovor je bio da “primedba nije osnovana”, odnosno da Urbanistički zavod ne može na nju da odgovori. Ovo se dešavalo u dva slučaja: kada se primedba odnosila na deo plana koji nije bio predmet izmena i dopuna (regulisanje određenih parcela, restitucija, visina mostova i sl.) i kada je dovođen u pitanje pravni osnov za same Izmene i dopune Generalnog plana. I mada Urbanistički zavod zaista nije nadležan da ulazi u pravni osnov za izradu plana, ostaje pitanje ko jeste (odluku je donelo Privremeno veće koje više ne postoji) i zašto, pored velikog broja primedbi na ovu temu, Komisija nije našla za shodno da pozove nekoga ko može da odgovori na same primedbe.

Sledeći na listi najčešćih odgovora je bio onaj koji se odnosio na brisanje stavova u poglavlju “Savski amfiteatar, Prokop.” Bez obzira da li se primedba bavila konkursom, železničkom infrastrukturom, vizurama, saobraćajnicama, proporcijama javnih površina ili objektima javne namene i bez obzira na argumenntaciju, odgovor je uvek bio da se stavovi brišu zbog “detaljno prejudiciranih rešenja vezanih za buduću namenu prostora” kao da ideja planiranja nije da se nešto prejudicira i kao da stavovi koji se brišu tu nisu originalno dospeli na osnovu nekih, i dalje važećih, uslova i normi.

Primedba o uvođenju mogućnosti da se postojanje Železničke stanice Beograd i četiri koloseka može planom nižeg reda “promeniti ili ukinuti” je delimično usvojena tako što se izbacila reč “ukinuti” ali ne i problem da plan nižeg reda, suprotno zakonu i logici planiranja može da menja ono što je definisano višim planskim dokumentom.

Primedbe na prepuštanje izgradnje visokih objekata parcijalnoj analizi i arbitraži Komisije za planove nisu uvažene (osim dodavanjem kriterijuma koji bi trebalo da meri “doprinos zaštiti vizura i kultuno istorijski značaj”) obrazloženjem da je i ranije bilo moguće graditi visoke objekte na teritoriji celog grada a da se ovim to polje samo preciznije reguliše (što je posebno zabavan argument u svetlu toga da je Studija o visokim objektima ukinuta istog dana kada se pristupilo izmenama Generalnog plana).

Primedbe u vezi omogućavanja preparcelizacije za parcele na kojima su predviđeni ili postoje objekti javne namene, spomenici kulture i drugi objekti od javnog interesa su delimično usvojene tako da saglasnost za preparcelizaciju, u slučaju kad je reč o parcelama na kojima su spomenici kulture, daje Zavod za zaštitu spomenika kulture. Ostale parcela sa javnom namenom su prepuštene slobodnom usitnjavanju.

Na sve (osim jedne) primedbe koje su se odnosile na ukidanje obaveze međunarodnog konkursa za Savski amfiteatar kao celinu i na uvođenje mogućnosti da se obaveza konkursa izbegne odlukom Vlade odgovoreno je cinično da se time “ne isključuje mogućnost raspisivanja konkursa za te lokacije.” Apsurdnost ovakvog stava ilustrovana je analogijom sa ukidanjem obaveze pravičnog suđenja i branjenjem takve odluke time da je ostavljena mogućnost da do istog ipak dođe.

Izuzetak u odgovorima koji su se odnosili na konkurs došao je na primedbu da “Vlada Republike Srbije nema nadležnost da proglašava lokacije od značaja za Republiku Srbiju” na koju je Urbanistički zavod rekao da “nema ingerencije da procenjuje nadležnosti Vlade.” Izvlačanjem logičkih konsekvenci iz ovog stava, jasno je da Urbanistički zavod onda takvu odredbu nije ni mogao da stavi u plan koji potpisuje. Pitanje je samo da li Komisija za planove misli da ima ingerencije da proširuje nadležnosti Vlade.

Sednica je trajala preko 6 sati, ljudi su se vremenom osipali, članovi Komisije izlazili iz svoje uloge i pozivali prisutne da razumeju situaciju i da uvaže da onaj ko ima novac “ima pravo da postavi šahovsku tablu.” Vremenom govori postaju više politički i emotivno nabijeni ali ne manjka ni stručnih obrazlaganja ali i poneko čitanje poezije.

Nema mnogo izgleda da je Komisija za planove na zatvorenoj sednici u četvrtak 24. jula zauzela drugačiji stav od onoga koji je dao Urbanistički zavod. To sugeriše i insistiranje da predstavnica Društva arhitekata Beograda ne bude prisutna na ovom delu sednice, iako po Poslovniku na to ima pravo. I mada se čini da je svaki pokušaj odbrane javnog interesa u datim okolnostima osuđen na neuspeh, građani su velikim brojem primedbi i prisustvom na javnoj sednici pokazali da se ne mire sa takvom situacijom.

Možda je protivnik jači a borba duga i teška ali mi smo ti koji će živeti sa posledicama. Pred nama je još puno proceduralnih, pravnih i simboličkih instanci u kojima trebamo da reagujemo. Pored nas je još puno sugrađana koje treba ohrabriti da se uključe odbrani zajedničkih interesa. Beograd nema nikog drugog osim nas samih!

Javni uvid u Nacrt izmena i dopuna Generalnog plana Beograda, ulazi u finalnu fazu! Planirane izmene se uglavnom donose kako bi se omogućila realizacija projekta “BEOGRAD NA VODI” i predviđaju da se rešavanje ovog područja može izvesti izolovano od druge obale Save i bez međunarodnog konkursa. Pored ovoga ukida se i ograničenje spratnosti, kao i obavezna proporcija javnih površina na ovom području, a omogućava se i brisanje železničke stanice Beograd bez obaveze da se izgradi sva potrebna infrastruktura koja bi je zamenila.

Na inicijativu “Ko gradi grada” i “Ministarstva prostora”, dva kolektiva koja se bave mogućnostima uključivanja građana u urbani razvoj, stotinak eksperata i građana zajednički je sastavilo 15 primedbi na planirana rešenja (Primedbe se nalaze na kraju teksta). Odaberite one za koje smatrate da odražavaju vaše mišljenje i podnestite ih! Takođe, pozovite prijatelje, poznanike, rođake i prolaznike da iskažu svoje nezadovoljstvo predloženim izmenama.

Važno!!!
Pimedbe se podnose na šalteru Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove u Ulici 27. marta 43-45, najkasnije do 9. jula 2014. godine u 15:30 časova.
Primedbe slobodno možete prepravljati i dopunjavati.
Podnošenje prijava ne mora biti lično.
Primedbe se mogu poslati i poštom.
Podnošenje prijava nije moguće elektronskim putem.
Samo podnošenjem primedbi obezbeđujete mogućnost i da govorite na javnoj sednici Komisije za planove koja je zakazana za 22. jul u 13 časova.

Praktično!!!

Ukoliko nemate mogućnosti da odštampate primedbu ili su vam potrebne dodatne konsultacije, vrata Ministarstva prostora (Đušina 34) i Kulturnog centra Rex (Jevrejska 16) su otvorena u utorak, 8. jula od 12 do 18 časova.
Kolektivno podnošenje prijava održaće se u sredu, 9. jula u 13 časova, okupljanje je ispred Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove, adresa: Ulica 27. marta 43-45.

Primedbe:

Primedbe na (mogućnost) ukidanja železničke stanice Beograd:

Primedba 1
Primedba 6

Primedbe na ukidanje konkursa za Savski amfiteatar, zajedničkog tretmana obe obale Save i obaveze od oko 50% javnih površina:
Primedba 2
Primedba 3
Primedba 4
Primedba 5

Primedbe na ukidanje zaštite vizura i urbanog identiteta Savskog amfiteatra
Primedba 7
Primedba 8

Primedba na ukidanje definisane lokacije za sadržaje javne namene
Primedba 9

Primedba na omogućavanje preparcelacije parcela na kojima se nalaze javni objekti, spomenici kulture itd.
Primedba 10

Primedbe na mogućnost ukidanja konkursa kada Vlada proglasi neku oblast za lokaciju od značaja
Primedba 11
Primedba 12
Primedba 13

Primedba na uvođenje parcijalne arbitraže za izgradnju visokih objekata
Primedba 14

Primedba na povod i cilj donošenja izmena Generalnog plana
Primedba 15