Subota, 19. jun, 14:00 – 16:00

Nevladine organizacije i građanske inicijative relativno su novi akteri koji se bave problemima urbanog razvoja. Na koje teme se fokusiraju ove organizacije i koliko ima sličnosti između njihovih polja delovanja u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji i Srbiji? Kojim strategijama i sredstvima se služe ove inicijative, kakva su im iskustva i kako mere svoj uspeh? Kakvi su izgledi i pouke za buduće slične pokrete? Da li bi regionalna saradnja pomogla pojedinačnim, lokalnim inicijativama?

Govorili:

Dejan Milovac, programski direktor za održivi razvoj i javne kampanje MANS-a, Podgorica

Aneta Spaseska, arhitektica, predstavnica Prve Arhi Brigade, Skoplje

Teodor Celakoski, predstavnik inicijative i kampanje Pravo na grad, Zagreb

Marko Jočić, predstavnik Inicijative za Peti Park

Moderirao: Miša Stojiljković, novinar B92

Preuzmite audio snimak celog razgovora

Pogledajte sve slike

Za vreme trajanja otvorenih razgovora KO GRADI GRAD? u Kulturnom centru REX su bile postavljene 3 izložbe koje na različite načine dopunjuju teme o kojima se govorilo:

Izložba Cities Log predstavlja hronologiju prostorno važnih događaja, odluka i debata u Beogradu, Kotoru, Novom Sadu, Podgorici, Prištini, Puli, Skoplju, Tirani i Zagrebu. Ova izložba je bazirana na seriji razgovora sa stručnjacima u oblasti arhitekture i urbanih politika i dopunjena teorijskim doprinosima brojnih pojedinaca i organizacija. Kroz 8 tema koje obrađuje (privatizacija, tržište nekretnina, klijentizam, legalizacija i legislativa, građenje identiteta, infrastruktura, uloga arhitekata, borba za zajednički prostor), izložba Cities Log prikazuje presek razvoja gradova u toku jedne godine (leto 2008-2009). Izložba se sastoji od hronološke studije i video dokumentacije.

Autori izložbe su Ana Džokić i Mark Neelen (STEALTH.unlimited).

Izložba Pravo na grad ilustruje kampanju inicijative Pravo na grad koja je usmerena protiv prekomerne ekonomske eksploatacije prostora, upravljanja prostorom na štetu javnog interesa, neodržive prostorne politike i isključivanja građana iz odluka o prostornom razvoju Zagreba.

Autori izložbe su Dejan Dragosavac – Ruta, Tomislav Domes i Teodor Celakoski

Produkcija: Inicijativa Pravo na grad, Drugo more

Izložba projekta FLUX Kaluđerica – mapa Kaluđerice sa postojećom kanalizacionom mrežom i svim drugim relevantnim pratećim podacima kao što su kritična mesta izlivanja vode, ćorsokaci, alternativni odvodi, kolizija međuljudskih odnosa i komunalnih principa itd. Ovaj projekat praktično mapira jednu drugu mrežu – onu koja naizmenično inervira i koordinira procese i pojave solidarnosti i nesolidarnosti u datoj lokalnoj zajednici – formirane inače na sasvim tipičnim političkim, ekonomskim i komunikacijskim osnovama nastanka i razvoja ovakvih naselja u okolini Beograda.

Autori projekta su Nebojša Milikić, Nebojša Kitanović i Dragan Jovanović.

Subota, 19. jun, 11:00 – 13:00

Tržišna ekonomija, kao skup principa i tehnika, postala je veoma uticajna u definisanju kursa urbanog razvoja. Ipak, mnogo toga ostaje misterija većini građana i profesionalaca koji se bave urbanim okruženjem, pa čak i donosiocima odluka. Šta su interesi investitora i u kojoj meri oni odgovaraju interesima građana i potrebama grada? Koji su nekonvencijalni pristupi u uspostavljanju drugačijih pozicija u ovom odnosu?

Govorili:

Miomir Jovanović, profesor, Institut za prostorno planiranje, Geografski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Tamara Brajović, konsultantkinja za urbanizam Balkana, Redserve GmbH, Beč

Emil Jurcan, arhitekta, Pulska grupe, Pula

Moderirala: Snežana Krivokapić, novinarka Ekonom:east-a

Preuzmite audio snimak celog razgovora

Pogledajte sve slike

Petak, 18. jun, 15:30 – 17:30

Različiti akteri učestvuju u razvoju grada. Koliko se razlikuju njihovi pristupi i koji su njihovi (zajednički) interesi u građenju naših gradova? Kojim sredstvima se ovi akteri koriste u svojim nastojanjima da utiču na urbani razvoj grada? Da li se putem reprezentativne demokratije može upravljati razvojem grada na način zadovoljavajući po njegove građane? Šta bi bilo kolektivno pravo na grad koje bi garantovalo održivi model društva i života za sve?

Govorili:

Kokan Grčev, profesor, Fakultet za arhitekturu i dizajn, Američki koledž u Skoplju

Ana Zatezalo-Šenk, direktorka sektora za urbano planiranje i razvoj projekata Luke Beograd

Dejan Simonović, predstavnik inicijative Zaštitimo Zvezdarsku šumu

Moderirala: Suzana Trninić, novinarka B92

Preuzmite audio snimak celog razgovora

Pogledajte sve slike

Petak, 18. jun, 13:00 – 14:30

Jasno je da razvoj grada definišu zakonske regulative, ali kako funkcionišu trenutni pravni okviri? Da li su naklonjeniji jednom modelu razvoja, dok ignorišu neki drugi? Da li postoje mogućnosti da profesionalci i građani učestvuju u oblikovanju ovih pravnih okvira i na koje načine mogu da iskoriste postojeće zakone za postizanje željenih urbanih promena?

Govorili:

Dušan S. Pajović, predsednik Komisije za zakonodavstvo, Udruženje urbanista Srbije

Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda

Moderirala: Daliborka Mučibabić, novinarka Politike

Preuzmite audio snimak celog razgovora

Pogledajte sve slike

Petak, 18. jun, 10:30 – 11.00

Šta se dešavalo sa gradovima na prostoru bivše Jugoslavije u poslednje dve godine? Ova kratka hronologija prikazala je prostorno važne događaje, odluke i diskusije u kontekstu brzih investicija, nastanka novih odnosa snaga u procesima urbanog razvoja i izazova koje sa sobom donosi aktivniji angažman građana u pitanjima razvoja grada. Kroz ovu hronologiju gradova regiona, načeli smo teme kojima su se dalje bavili otvoreni razgovori KO GRADI GRAD?

Govorili: 

Marko Aksentijević, Grupa 484

Ana Džokić i Marc Neelen, STEALTH.unlimited

Petak, 18. jun, 11:00 – 12:30

Tranzicija socijalističkog uređenja ka tržišnoj ekonomiji obeležena je dominicijom privatnog interesa nad javnim dobrom. Koje su specifičnosti odnosa grada i kapitalnih investicija u kontekstu tržišne ekonomije zemalja našeg regiona? Kako privatna ulaganja utiču na urbano uređenje? Gde nastaje stvarni konflikt između javnog i privatnog interesa? Šta izaziva pojavu pokreta ‘pravo na grad’ na regionalnoj i globalnoj sceni? Koja je moguća nova interpretacija ‘javnog’ i ‘zajedničkog’?

Govorili:

Mina Petrović, profesorka, Odeljenje za Sociologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Alexander Petritz, glavni i izvršni direktor, Institute for Strategic Real Estate Development, Beč

Emil Jurcan, arhitekta, Pulska grupe, Pula

Moderirala: Ana Džokić, STEALTH.unlimited

Preuzmite audio snimak celog razgovora

Pogledajte sve slike

Četvrtak, 17. jun, 19:00

Arhitekte, aktivisti, umetnici, novinari i javne ličnosti različitih interesovanja za grad, sastavljali su Rečnik gradskih dilema. Kroz petominutna izlaganja, učesnici su definisali jedan, za njih bitan, pojam (Beo)grada današnjice ili sutrašnjice, stvarajući time svojevrstan kolaž profesionalnih razmišljanja i ličnih stavova o gradu i njegovom mogućem razvoju.

Rečnik su sastavljali:

Snežana Ristić, arhitektica i urednica redakcije za kulturu na Radiju Beograd 2: ČUDOVIŠTE

Dragan Protić, umetnik, grupa Škart: NEKO

Alexander Petritz, glavni i izvršni direktor, ISRED: STRATEŠKI POTENCIJAL BEOGRADA

Jelica Jovanović, arhitektica, Klub mladih arhitekata: GRADITELJSKO NASLEĐE

Ivan Kucina, docent, Arhitektonski fakultet: DEZINTEGRACIJA-KONVERTIBILNOST-DOGOVOR

Dušan Čavić, autor emisije Ciklotron: GRAĐEVINSKA ČUDA-MUZEJI-BICIKLI

Dušan Šaponja, autor emisije Ciklotron: DECA I PENZIONERI NA NOVOM BEOGRADU

Jasna Dimitrijević, direktorka Turisticke organizacije Beograda: ATMOSFERA

Radonja Leposavić, istoričar umetnosti i urednik na Radjiu Beograd 2: TROTOAR

Vladan Jeremić, umetnik i aktivista, Biro za kulturu i komunikaciju: PROTERIVANJE

Milenko Petković, arhitekta / bloger, arhitekturabezbeograda.wordpress.com: NARUŽIVANJE GRADA

Dijana Milošević, rediteljka, DAH Teatar: PAMĆENJE

Rambo Amadeus, muzičar: PREDUZIMAČ

Emil Jurcan, arhitekta, Pulska grupa: KOMUNAL

Marko Miletić, aktivista, Kontekst: SAMOORGANIZOVANJE

Vesna Nadaždin-Ljubičić, pejzažna arhitektica: USAGLAŠAVANJE-SINHRONIZACIJA

Milica Đorđević, aktivistkinja, Centar za integraciju mladih: DECA ULICE

Mileta Mijatović, pesnik: STRANAC

Nebojša Kitanović, aktivista, Progresivni centar Leskovac: ORGANIZACIJA

Aleksandar Dimitrijević, umetnik: GRAD KAO PLEN-NOVI VARVARIZAM

Nebojša Milikić, umetnik i aktivista, Kulturni centar REX: PROGRES-DRUŠTVENA SVOJINA

Moderirala: Mia David, direktorka Kulturnog centra Beograda, urednica magazina Kvart

Preuzmite audio snimak Rečnika

Pogledajte sve slike

Uprkos nesvakidašnjem fizičkom preobražaju koji su gradovi u regionu doživeli tokom protekle dve decenije, ozbiljniji dijalog između predstavnika gradskih vlasti, građevinskih investitora, stručnjaka iz oblasti urbanističkog razvoja i samih građana do sada (uglavnom) izostaje, a sam proces razvoja grada se najčešće odvija po logici tržišnih odnosa, praćenih klijentelizmom, diktatom kapitala i nejasnim pozicijama uključenih aktera. Rezultati tranzicionih procesa i dramatične dominacije ‘pravljenja profita’ nad poštovanjem ‘zajedničkog’ i ‘javnog’ najočiglednije se manifestuju u prostornoj dimenziji društva – urbanizmu i arhitekturi grada.

Kontroverze o tome “ko gradi grad” pokrenute su 2009. godine u Beogradu,  promenama Generalnog urbanističkog plana koje su uključile pretvaranje industrijske zone u građevinsko zemljište, omogućivši time najvećim privatnim investitorima da ostvare dobit o trošku gradskog i državnog budžeta. Slučajevi Luke Beograd i šoping centra Ušće izazvali su pažnju široke javnosti kada su mehanizmi njihovog nastajanja obelodanjeni u medijima. Početkom 2010, kontroverze i protivljenje građana izazvala je i rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra i seča platana duž njegovog kolovoza. Poziv na javni dijalog o budućem izgledu bulevara došao je tek nakon što je drveće posečeno. Prethodnih godina formirano je nekoliko građanskih inicijativa koje su se suprotstavljale pretvaranju gradskih parkova, parkinga ili delova gradskih šuma u gradilišta (poput grupe građana koja se borila za “Peti park” – u  čemu je uspela posle skoro 5 godina). Međutim, ove inicijative ostaju marginalizovane i krajnje lokalne i ne uspevaju da dugoročno utiču na donosioce odluka, građevinske investitore, planere i arhitektonsku praksu.

Razmišljanje o gradu u kom živimo predstavlja ujedno i preispitivanje kakvo društvo želimo da budemo i kako vidimo sopstvenu budućnost. Ipak, u trenutnim političkim i kulturnim raspravama u zemljama regiona, društveni razvoj se dominantno usredsređuje na kriterijume uspostavljene evropskim integracijama. Urbani i prostorni razvoj ostaju van fokusa i zanemaruje se njihov značaj za (buduće) društvo. Seriju otvorenih razgovora KO GRADI GRAD? organizujemo s namerom da se takvo stanje promeni, a nadovezujući se na slične inicijative u regionu (poput konferencije Poprišta neoliberalizma u Zagrebu, Foruma Skoplje, skupa Grad post-kapitalizma u Puli i Dijaloga u Tirani).