Institut za filozofiju i društvenu teoriju i Pokret za stambenu jednakost organizuju seriju čitalačkih radionica Stambeno pitanje [ekonomija stambene nejednakosti] u okviru kojih ćemo zajedno analizirati neke od značajnih tekstova iz oblasti stanovanja – iz perspektive političke ekonomije.

S obzirom da je stanovanje par excellence političko pitanje, stambena nejednakost, zaduženost, deložacije i rastući broj domaćinstava koja žive u neadekvatnim uslovima rezultat su i dominantne – globalne i nacionalne – ekonomske logike. Zbog toga je za promišljanje transformacije stambenog sektora i politika koje bi obezbedile sigurno, adekvatno i priuštivo stanovanje za sve, neophodno razumeti i strukturne, ekonomske uzroke trenutnog stanja, kao i ekonomske mere i politike koje bi pomogle njegovoj radikalnoj promeni.

Program se održava od 19. oktobra do 14. decembra 2021 i pokriva sledeće teme:

1. Komodifikacija i finansijalizacija stanovanja – 19. oktobar

2. Ekonomija stambenih kredita – 2. novembar

3. Politike upravljanja zemljištem i stanovanje – 16. novembar

4. Privatizacija javnog stambenog fonda – 30. novembar

5. Tržište nekretnina u lokalnom kontekstu – 14. decembar

Na otvoreni poziv za učešće se prijavilo 18 učesnika i učesnica iz Srbije i regiona.

U prilogu možete naći spisak literature koja će biti diskutovana.

Prenosimo razgovor Kolektivna ulagaja u kolektivno pitanje koji je s arhitekticama, istraživačicama i aktivistkinjama Anom Džokić (Ko gradi grad, Beograd) i Ivom Marčetić (Pravo na grad, Zagreb) vodila Vesna Vuković (BLOK, Zagreb). Tekst je objavljen u časopisu Život umjetnosti: STANOVANJE I KRIZA, u izdanju Instituta za povjest umjetnosti iz Zagreba (maj 2021).

Kroz čitav 19. i 20. vek grad je bio poprište socijalističkih ambicija, mesto javnih politika, urbanističkih i stambenih, koje su težile da unaprede prostor svakodnevnog življenja. U međuvremenu za većinu ljudi život u današnjim privatizovanim gradovima sve je samo ne emancipatorski. U ovom razgovoru pred vama napravljen je pokušaj da se ovoj istorijski i politički nabijenoj temi priđe s one strane stanovanja prepuštenog tržištu.

Krećući od koncepta prava na stan, koje je u 19. veku u srcu industrijalizacije formulsano kao jedno od najvažnijih društvenih pitanja, razgovor se posebno osvrće na drugu polovinu 20. veka poredeći stambene politike socijalističke Jugoslavije, a onda i Hrvatske i Srbije, sa stambenim politikama zapadno-evropskih socijalnih država. Kako bismo ideju kolektivnog stanovanja posmatrali na podlozi neoliberalne transformacije gradova, razmotrene su i neke antikapitalističke alternative modelu stambene izgradnje, poput stambenih zadruga i tzv. samogradnji, a nisu zaobiđeni ni vaninstitucionalni pokreti za prostor i način na koji oni mogu uzdrmati dominantnu ideju stanovanja.

Čitav razgovor možete naći na sledećem linku.

Na poziv CK13 iz Novog Sada, 8. i 9. maja 2021. organizujemo seminar o održivom stanovanju pod nazivom “Prekarni stambeni statusi i alternativni modeli stanovanja”. Seminar je deo programa “Svakodnevno je političko”, a vode ga Ana Džokić (Ko gradi grad/Pametnija zgrada), Danilo Ćurčić (A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava) i Jovana Timotijević (Ministarstvo prostora), članovi Pokreta za stambenu jednakost.

U Srbiji je stanovanje od kolektivne (tokom perioda socijalističkog samoupravljanja nakon II svetskog rata) strateški transformisano u individualnu odgovornost (od 90-tih godina nadalje), te je ostvarivanje jedne od najosnovnijih ljudskih potreba svedeno na dve mogućnosti – porodični model rešavanja kroz nasledstvo ili višegeneracijsko domaćinstvo, sa jedne, ili tržišni model kroz individualni zakup ili kupovinu stana po cenama koje nisu usklađene sa prihodima većine. Podršku tome daje i dominantni narativ koji depolitizuje stanovanje, smešta ga isključivo u ekonomsku sferu, te se pitanje beskućništva, deložacija iz jedinog stana, prenaseljenosti stanova, neformalnih naselja uzimaju kao manifestacije “prirodne” ekonomske logike i individualnog neuspeha, a ne kao proizvod strukturnih činilaca, odnosno arbitrarnog društvenog dogovora, zakona i institucija. Dodatno, sa trendom deregulacije i fleksibilizacije rada, samo se intenzivira i širi prekarnost u oblasti stanovanja. 

Premda nedostatna, raspoloživa statistika alarmantno ukazuje na to da se stambene nejednakosti drastično uvećavaju – dok sve više ljudi živi u prenaseljenim stanovima, istovremeno je i sve više onih koji u vlasništvu imaju nekoliko stanova; dok je sve manje onih koji mogu da kupuju stanove, sve se više stanova kupuje i prodaje; prostorna distribucija cena stanovanja čini da su određenim grupama stanovništva potpuno nedostupni čitavi delovi gradova. 

Otpor ovakvoj situaciji u Srbiji pre svega pružaju samoorganizovani aktivisti i aktivistkinje, bilo da se okupljaju da spreče iseljenja, razvijaju neprofitne modele stanovanja, pokušavaju da politizuju stanovanje kroz posebne slučajeve stambene isključenosti, itd. Ovaj seminar pokušaj je da se podele znanja i iskustva o prekarnim stambenim statusima u lokalnom kontekstu i mogućim oblicima alternativnog adekvatnog, priuštivog stanovanja za sve, te da se kroz zajedničko promišljanje formulišu dalje moguće trase akcije, kako kroz vaninstitucionalnu, tako i institucionalnu borbu.

Program

Subota, 8. maj 2021.

11.00 – 18.00

Prekarni stambeni statusi – kako definišemo prekarno stanovanje, a kako priuštivo, adekvatno i sigurno stanovanje?

Stambena isključenost u Srbiji – razmera problema 

Vaninstitucionalna rešenja – globalni primeri i relevantni regulatorni okvir u lokalnom kontekstu

Institucionalna rešenja – globalni primeri i relevantni regulatorni okvir u lokalnom kontekstu

Nedelja, 9. maj 2021.

11.00 – 15.00

Sinteza i konkretizacija – planiranje mogućih lokalnih akcija u smeru obezbeđivanja privremenog hitnog smeštaja i dugoročnog održivog priuštivog stanovanja (zajednički rad)

Pokreta za stambenu jednakost (www.stambenipokret.rs) su inicirali Ko gradi grad, A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Združena akcija Krov nad glavom, Ministarstvo prostora i Hausing centar. Pokret se bori za adekvatno, sigurno i priuštivo stanovanje za sve, bez obzira na rod, etničku pripadnost, imovinsko stanje, državljanstvo ili bilo koju drugu kategoriju pripadnosti.

O knjizi Making Urban Nature:

U subotu 24. juna od 17 časova, KO GRADI GRAD i Ne da(vi)mo Beograd organizuju panel Naši gradovi nisu na prodaju! Panel se održava u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD, Birčaninova 21), a u okviru sastanka Evropske akcione koalicije za pravo na stanovanje i grad u Beogradu.

Sve češće smo svedoci da se naše komšije prinudno iseljavaju zbog dugova, da se ljudi izbacuju iz svojih domova zbog interesa komercijalnih projekata, da ne možemo priuštiti život u gradu u kojem živimo. Sve češće nema ko da nas zaštiti ako se nađemo na putu zarade i profita, posebno ljudi bliskih vlasti. Od Londona do Tbilisija i od Stokholma do Nikozije, ljudi se okupljaju, organizuju pokrete i udruženja, sprečavaju prinudna iseljenja, blokiraju sprovođenje štetnih propisa, pružaju podršku pojedincima kojima je podrška neophodna i izvode stotine hiljada ljudi na ulice u borbi za dostojanstven život u gradovima. Udružuju se lokalno i umrežuju se globalno. Sa našim gostima razgovaraćemo o borbi protiv špekulacije životima, privatizaciji resursa i komercijalizaciji prostora. Razgovaraćemo o evropskim pokretima u borbi za političke, ekonomske i društvene promene koje će omogućiti pristojno stanovanje za sve i efektivno učešće u donošenju odluka koje se tiču resursa naših gradova.

Pre toga, od 15.30, Manuel Aalbers, sociolog i planer sa Univerziteta Leuven u Belgiji, održaće predavanje u kome će objasniti šta je finansijalizacija, i zašto se svuda u svetu sve veće količine novca ulažu u stanovanje i stambeni dug, kao i kave posledice to ima po život u gradovima.

Radni jezici za oba događaja su srpski i engleski (sa simultanim prevodom).

Sastanak u Beogradu koji se održava od 22. do 25. juna okuplja 28 organizacija stanara, podstanara, stanovnika socijalnih stanova, skvotova, žrtvi prinudnih iseljavanja, profesionalaca i istraživača koje se širom Evrope bave dostupnošću života u gradovima. Pored lokalnih članica koalicije inicijative Ne da(vi)mo Beograd i udruženja Ko gradi grad, neki od učesnika su: Radical Housing Network, mreža preko 30 stanarskih grupa iz Londona, među kojima je i Grenfell Action Group koju čine stanari nedavno izgorelog Grenfell solitera; Plataforma de Afectados por la Hipoteca (La PAH) – platforma koja kroz 150 podružnica okuplja ljude pogođene hipotekarnom krizom u Španiji; Droit Au Logement (DAL) – Francuski pokret za pravo na stanovanje koji se direktnim akcijama izborio za smeštaj desetina hiljada ljudi.

Evropska koalicija je nastala 2013. godine kako bi se povezali lokalni napori u borbi protiv održavanja i produbljivanja društvene segregacije koja nastaje sa privatizacijom i komercijalizacijom stanovanja, javnih prostora i drugih resursa. Više o koaliciji možete naći na housingnotprofit.org.

Petak, 14. oktobar 2016. u 18h
Kulturni centar Rex, Jevrejska 16, Beograd

Ko gradi grad vas poziva na prezentaciju i razgovor sa Havierom Arizmendi Ruizom, aktivistom Platforme za osobe pogođene hipotekama (PAH) iz Španije.

Za sedam godina postojanja, Platforma PAH je postala najaktivnija i najrazgranatija organizacija nakon ‘španskog proleća’ 2011. godine. Ovaj pokret za pravo na stanovanje dosad je sprečio preko 2000 prinudnih iseljenja širom Španije. Pritom ih nije tek privremeno zaustavio, već su zahvaljujući javnim pritiscima i pregovorima aktivista i dužnika s bankama trajno ukinute pretnje gubitkom stana i prinudnim iseljenjem. Pored zaustavljanja deložacija, javnih akcija i pregovora oko pojedinačnih slučajeva, PAH aktivno predlaže izmene zakona, a putem direktnih akcija smestili su oko dodatnih dve i po hiljade porodica u prazne stanove u vlasništvu banaka i sa bankama ispregovarali socijalnu rentu koju zagovaraju i pravnim putem.

PAH se pokazao kao emancipatorska platforma, sposobna da uključi mase ljudi i promeni dominantni diskurs koji je krivicu svaljivao na dužnike i preusmeri krivicu na prave adrese – banke i državu. Ujedno, kroz kolektivno organizovanje inicijativa je ponudila alternativu depresiji u koju su mnogi zapali, a rešavanje stambenog pitanja prestalo je biti čisto individualni problem i odgovornost. Platforma PAH se tako pokazala kao uspešan politički akter na jedan nov i inspirativan način. Ada Kolau, jedan od osnivača PAH, danas je gradonačelnica Baselone.

KO GRADI GRAD vas poziva u subotu 8. novembra u 19 časova u Kulturni centar REX (Jevrejska 16) na predstavljanje ebanke iz Hrvatske, prve etičke banke u regionu. U trenutku kada Vlada Srbije pregovara sa američkom multinacionalnom investicionom bankom “Goldman Saks” (koja je profitirala 4 milijarde dolara kladeći se 2007. na kolaps kreditnog tržišta) da u Srbiji osnuje fond za rizične stambene kredite, postavljamo pitanje: da li su potpuno drugačiji oblici bankarstva mogući. Primer ebanke pokazuje da je način rada banke nešto u čemu možemo učestvovati. O tome kako će funkcionisati banka koja pravi pomak u vlasničkoj strukturi i upravljanju, u kojoj “klijenti” postaju suvlasnici i zajednički odlučuju o načinima investiranja i pravilima rada, govoriće Goran Jeras, jedan od pokretača ebanke.

ebanka je transparentna, demokratska, solidarna organizacija koja svojim članovima osigurava najpovoljnije uslove finansiranja, kontinuiranu savetodavnu podršku u poslovanju, kao i aktivno smanjivanje rizika povezivanjem u ekonomske celine. ebanka je etička razvojna banka u vlasništvu svojih klijenata koja doprinosi poboljšanju kvaliteta života ljudi. Kroz ulaganje više od 400 članova (građana, preduzeća, udruženja, zadruga, gradova, opština i sindikata), ebanka je u međuvremenu sakupila 7.500.000 evra početnog kapitala, i očekuje se da će do sredine 2015. ući u hrvatski svet finasija.

Pridružite nam se da saznamo zašto je bolje je da mi posedujemo banku, nego da banka poseduje nas!

Kulturni centar Rex
nedelja, 08. jun 2014, 12:00 – 14:00

KO GRADI GRAD vas poziva na nedeljno matine predavanje i razgovor sa Anom Mendez de Andes iz Madrida, pod nazivom “Izgradnja Madridske komune: trgovi, zajednička dobra i institucije”.

Od kad je #španskarevolucija otpočela protestima na trgu Puerta del Sol, politička izgradnja onoga što se naziva “komuna” Madrid, odvijala se kroz različita zastupništava i sredstava, počevši od trgova i lokalnih skupština ustanovljenih 15. maja 2011. do nedavnih biračkih inicijativa koje su učestvovale na izborima za Evropski parlament, održanim 25. maja 2014. Kolektivni i kooperativni odgovori na privatizaciju i finansijalizaciju struktura koje su do sada garantovale društvenu reprodukciju, kao što su stanovanje, zdravstvo, obrazovanje, javni prostori, mogu se shvatiti kao inicijalno oblikovanje institucija zajedničkih dobara nastalih kroz artikulaciju borbi protiv tretmana tzv. krize “štednjocidom” (austericid), razvoj autonomnih polja delovanja i eksperimentisanje novim načinima institucionalizacije. Sve ove nove konstelacije i eksperimentisanja uporedo otkrivaju i izazivaju bedu starog španskog režima i ukazuju na mogućnost konstitutivnog procesa odozdo.

Ana Mendez de Andes je arhitekta i urbanista. Od 2003. učestvovala je u kolektivnim istraživačkim projektima koji se bave politikom javnog prostora, proizvodnjom dodatne vrednosti u gradovima i urbanim zajedničkim dobarima, kao što su areaciega, urbanacción i Observatorio Metropolitano.

Za one koji žele da se unapred bliže upoznaju sa temama kojima će se predavanje i razgovor baviti, šaljemo nekoliko relevantnih tekstova i linkova:

Španski model, tekst članova Observatorio Metroplitano za New Left Review

Delovi Madrida, video

O usponu nove političke partije Podemos

Na ovom Wetransfer linku se nalaze i tri teksta članova Observatorio Metropolitano: o krizi u Španiji (Crisis in Spain, and elsewhere), o aktivističkom istraživačkom radu grupe i o zajedničkim dobrima (The Commons, social cohesion and the autonomy of social reproduction).